Chez Nik – Za ponos Novog Beograda

Godinama unazad, novobeogradska gastro avantura najviše je ličila na gastro hali-gali, sa nekoliko izuzetaka koji su tek pomalo i na kratko odskakali od okoline. Uglavnom su novobeogradski ugostitelji više težili da unaprede iskustvo fast food-a nego da razviju sopstvenu priču i privuku istinske gurmane. Tako je ovo naše malo “poluostrvo” između Save i Dunava odavno u društvu najmanje atraktivnih delova grada za sladokusce. Iako me sputava lokal-patriotizam, možda bih od te vašarske mešavine tek malo izdvojila Kotu i Pizza Bar, koji imaju svoje nedostatke ali smo na njih navikli, pa se ipak ponovo vraćamo i uveliko zatvoreni Ginger koji mi još uvek pomalo nedostaje.

Nedavno sam čula da je otvoren restoran Chez Nik, u drugoj po popularnosti ulici gladnih – onoj u kojoj se nalaze brojne banke i osiguranja i po kojoj znam kog je političkog opredeljenja taksista, ako me ispravi kada kažem Bulevar Đinđića u – “Bulevar AVNOJ-a”. Ne vole ljudi promene, pa to ti je. Srećom, ja baš volim, pa sam iako skeptična, ipak bila radoznala da probam šta je to novo u mom komšiluku. Vrlo brzo su moje predrasude oduvane, i to na više nivoa.

Chez Nik enterijer

U ne preterano originalnom, ali vrlo ukusno opremljenom i dizajniranom prostoru zlatnih i sivih tonova iznenađuje nivo privatnosti koji je zadržan, uprkos izuzetno velikoj površini. Stolovi i separei su lepo raspoređeni i odskaču od trenda da se što više gladnih usta i novčanika natrpa u što manji prostor, što je poslednjih godina postalo pravilo u gradu. Veliki lokal je diskretno izdeljen na 3 nivoa: cafe, restoran i VIP salon i u trenutku kada sam stigla bio je gotovo potpuno popunjen, ali nam je pomalo nesigurna hostesa pronašla lepo mesto za ručak. Što se tiče osoblja, moj utisak je da bi svi trebalo da budu ili malo opušteniji ili malo uštogljeniji – na sadašnjem nivou deluju pomalo zbunjeno – nisu neljubazni, ali nekako nisu ni dovoljno ljubazni. Takođe, napomenuću ovde i da se pripremite za malo duže čekanje porudžbina, ne skandalozno, ali svakako malo duže od uobičajenog. Nemojte da vas to odvrati od posete – čekanje nam se zaista isplatilo.

Tanjir internacionalnih sireva

Jelovnik je maštovit i obiman i zaista verujem da je nemoguće da ne pronađete baš ono što vas interesuje, posebno s obzirom na to da sadrži i “zdrav meni” osmišljen u saradnji sa nutricionistom. Osim internacionalnih popularnih stavki, postoji i fin udeo srpskih specijaliteta koji modernom pripremom malo odstupaju od tradicionalnog i zvuče vrlo primamljivo. Mi smo ručak započeli kao što se valja – hladnim predjelom. Tanjir internacionalnih sireva sadrži baš sve što se od njega očekuje, u zaista izdašnoj količini i obogaćen je suvim voćem i orašastim plodovima (RSD 690). Uz finu selekciju sireva sa plemenitim plesnima, meni se najviše dopao mus od kozjeg sira, koji je domaći specijalitet i koji se može samostalno poručiti (za RSD 590), što vam od srca preporučujem.

Tartar biftek

Osim ovog odličnog izbora, poručili smo i tartar* biftek (RSD 970), na preporuku Stojana sa našeg Viber public chat-a, koji ga je veoma hvalio. Sasvim sigurno je najlepše prezentovan tartar koji sam ikada dobila u Beogradu, ali meni je ipak falilo da bude malo pikantniji ili da dobijem odgovarajuće kondimente da ga takvim napravim, jer nekoliko kapi slatkog čilija nisu bile dovoljne, a svež senf sa zrnima slačice koji je poslužen uz “tartaricu” nije bio dopuna baš po mom ukusu.

Taljata biftek

Ipak, taljata biftek koji smo podelili premašio nam je sva očekivanja! Sasvim sigurno najukusniji i najbolje “opremljen” u gradu! Pored savršeno grilovanog medium rare bifteka (da li sam samo ja primetila da vas gotovo nigde više niko i ne pita kako želite da vam se ispeče biftek?) posluženog na “postolju” od polovine kristalno zelene ajsberg salate, nalazi se “tkanje” od bele rotkve i rukole koje svojom gorčinom naglašavaju ukus mesa i krupne morske soli kojom je savršeno začinjen biftek, baš kao i fine kriške cvekle za malo osveženja. Oduševljena sam, jasno je zar ne…? Ponoviću, najukusniji biftek u gradu (RSD 1590 za 300g).

Desert – bela čokolada i mango

Kolači su za mene bili ipak ispod dotadašnjeg, vrlo visokog nivoa, iako – baš kao i sve što smo poručili – savršeno prezentovani (oba kolača koštaju po RSD 290). Kako sam već pisala, ja sam pomalo tradicionalista što se tiče slatkiša i volim poznate ukuse. Čini mi se da su kolači pomalo previše penasti, dakle musevi, iako ukusni. Lično mi je trebalo malo više maštovitosti u ukusima a malo manje u formi, ali ne mogu da kažem da su loši, naprotiv. Bela “planeta” koja je na slici je kolač od bele čokolade sa mangom, a “čoko vulkan” kako smo ga krstili je zapravo nugat kolač sa francuskim keksom. Oba su bila za nijansu slađa od mog ukusa, ali je to baš sasvim lična ocena.

Desert – Nugat i francuski keks

Dodala bih i belešku da bi bilo lepo da se umesto plastičnih mrežastih podmetača koriste platneni (da popustim malo svoj stav da su stolnjaci neophodni u restoranima), jer meni ovako deluje malo nehigijenski, kao i da se gostima omogući mesto da odlože jakne.

Moji komplimenti šefu kuhinje, od srca. Nadam se da će i ostatak osoblja pratiti taj nivo posvećenosti i razviti ovo mesto na ponos nas “iz kraja”. Novi Beograd se unapred raduje tome.

* Ne pokušavajte da me ispravite, ja sam vođa grupe nezgodnih obrazovanih ljudi koji kažu “tartar” i imam materijala da vam 2 sata dosađujem zašto je to ispravan naziv.
** Fotografija enterijera je preuzeta sa Facebook strane restorana, sve ostale fotografije © Ukus Beograda

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Jelena Ignjatić

Oblikovala nepce u dedinom vinogradu, pa na putovanjima. Skriboman, žongler, muza i avanturista. Oslobodilac lepih tajnih stvari.