Ukusi Putovanja: Tajland – Dnevnik kontrasta

Naša prijateljica Milana pripremila nam je interesantan gastro dnevnik sa Tajlanda na kom je nedavno provela 30 dana. Za još fotografija sa ovog i drugih njenih putovanja, zapratite njen Instagram nalog.

Kada sam davne 2007. godine provela 10 dana u Kini, imala sam priliku da se po prvi put susretnem sa pravom, tradicionalnom azijskom hranom, koja, odmah da vam kažem, veze nema sa hranom koja se služi u našim kineskim restoranima. Ove godine, ukazala mi se prilika da ponovo dotaknem tlo Azije, ali ovoga puta na Tajlandu. Kako kažu, zemlja osmeha, ali i velikih kontrasta u svemu, pa i u kuhinji. Iskreno, pre nego što sam se uverila u to koliko je tajlandska kuhinja zapravo prebogata specifičnim ukusima i hranom u izobilju, bila sam skeptična da li ću ponovo doživeti scenario iz Kine, kada sam se hranila samo ananasom i lubenicom, zbog prejakih i meni tada neprijatnih ukusa. Međutim, tajska kuhinja je za mene pravo iznenađenje u pozitivnom smislu. Probaću da vam dočaram ukuse i opišem svoje glavne impresije, jela koja su mi postala favoriti, ali i ona čiji su mi ukusi manje prijali. Naravno, o ukusima ne možemo raspravljati, pa shvatite ovaj tekst kao jednu zbirku subjektivnih utisaka.

Street food na ulicama Patonga, Puket

Kao što sam na samom početku pomenula, Tajland je zemlja puna kontrasta, u svemu, pa se tako i hrana razlikuje na severu i u unutrašnjosti zemlje u odnosu na južne i primorske krajeve. Sve što pomislite da je nespojivo, Tajlanđani obožavaju da mešaju. Slatko-kiseli i ljuti sosovi druže se u svakom jelu i idealna su baza svim ostalim začinima, poput crvenog, zelenog i žutog karija, kurkume, korijandera, lemongrass-a i mnogih drugih lekovitih začinskih biljaka. Možete li zamisliti umakanje voćkica sličnih našoj kruški, u posudicu sa pomešanim šećerom i čilijem? Verovatno ne, iako me je podsetilo na našu naviku da umačemo jagode u šećer. Na Tajlandu je čak i hleb slatkastog ukusa, sličan danskom pecivu. Takođe, kao neko ko nije baš ljubitelj veoma ljute hrane, bilo mi je dovoljno samo da svuda izgovorim prihvaćeno “No spicy” i da u potpunosti razumeju da hranu pripreme bez čilija. Usput, moram razočarati ljubitelje klasičnog jogurta – na Tajlandu ga nema, osim ako tražite voćni. Ovo su neke činjenice koje treba da znate pre nego odete na Tajland.

Ulična hrana ispred tržnog centra u Bangkoku

Za Tajland je specifično da se hrana u izobilju nalazi svuda, na ulici, po tezgama. Čitave pijace hrane su pred vama dok šetate. Neka vas ne začude neuredni kuvari koji pripremaju hranu tik do ulice, plastični stolovi i stolice koji čine improvizovani otvoreni restoran, gde desetine ljudi sede i jedu svoj obrok. U startu mi je sve to delovalo odbojno, ali sam ubrzo prestala plašim, jer sam nekoliko puta, sedeći u dobrim restoranima videla kako se hrana, u stvari, priprema napolju i paktično unosi unutra samo da se posluži gostu. Kada je već tako, zašto se ne osloboditi i kupiti hranu na ulici, koja je duplo jeftinija? Tzv. street food je deo njihove tradicije i načina života i lokalnog stanovništva i turista. Uz meteorološke prilike koje odlikuju visoke temperature i vielika vlažnost vazduha, priprema hrane u zatvorenom postaje suvišan stres i stanovništvo gotovo uopšte ne priprema hranu kod kuće. Tome pogoduje i raznovrsnost namirnica koje su dostupne na ovom plodnom tlu.

Priprema hrane – Kineska četvrt Bangkok

Ponuda ulične hrane je šarolika – od ribe i morskih plodova, do piletine i svinjetine na ražnjićima pečenim na roštilju, premazane slatkim barbecue sosom, čiji miris konstantno mami da se “proba još samo ovo”. Postoji milion varijanti mesa, koje ima uglavnom slatkast ukus i može se kupiti za vrlo povoljnu cenu koja se kreće od 10-30 BHT (bata), što staje između 35-100 RSD. Meso se priprema  i drži u marinadama na bazi soja sosa, kako bi dobilo specifičnu boju, mekoću i ukus.

Pileći ražnjići na tajlandski način

Meni najimpresivnije street food iskustvo bilo je krokodilsko meso sa roštilja. Prosto, zato što je od krokodila i što ću tako nešto probati prvi put. Uzbuđenje je bilo vidno i mogu slobodno reći da je to najegzotičniji specijalitet koji sam probala na ovom putovanju. Ukus je zaista sličan piletini, mada potpuno neutralnog mirisa i tvrđe teksture. Na temu popularnih prženih insekata ne mogu vam ništa reći, jer nisam bila dovoljno hrabra da ih probam, iako važe za nešto veoma izazovno turistima.

Krokodilsko meso na roštilju

Korijander je, rekla bih, osnovni začin koji se koristi skoro u svakom jelu, tokom pripreme ili kao dekoracija. Iskreno, meni njegov ukus nimalo nije prijao. Stoga sam ga izbegavala u širokom luku i birala jela u kojima ga nema, čak ni kao dekoracija, ali ako ste ljubitelj korijandera, ovo je za vas vrlo lepa informacija i razlog više da probate tajlandske ukuse. Međutim, radoznalo sam odlučila da poručim jelo pod nazivom Tom-Yum-Goong, veoma popularno među Tajcima. “Na oko” nije izgledao posebno, a mogu reći i da mi ukus nije bio prijatan. Tom-Yum je vrsta supe, u ovoj verziji sa škampima, nudlama i kuvanim jajetom, čiji su glavni začini lemongrass, kaffir lime listići, galangal, limunov sok, riblji sos i čili. Uz sve nabrojano, nenaviknuta na tako kompleksne kombinacije, ipak nisam uspela da završim porciju.

Tom Yum Goong

Nasuprot Tom-Yum-u, jelo koje u svom nazivu takođe sadrži reč „Tom“ (u prevodu skuvano) je Tom-Kha-Gai – pileća supa od kokosovog mleka, koja me je potpuno osvojila. Iako sadrži identične začine kao i prethodno jelo, kokosovo mleko je ovoga puta odigralo značajnu ulogu, zajedno sa pilećim mesom,  đumbirom, korom limete i šitake pečurkama. Toplo preporučujem ovaj specijalitet uz pirinač kao prilog ili pikantnu papaja salatu. Iako vam se možda sve ovo čini nespojivim, to su čari ukusa Tajlanda.

Tom Kha Gai

Svaki stranac koji kroči na Tajland, brzo sazna za čuveni Pad Thai, tradicionalno tajlandsko jelo od pirinčanih nudli, mesa, izdanaka bambusa, tofua, začina, mrvljenog kikirikija i jaja. Kada se svi ovi sastojci fino proprže na vreloj ploči, ukus može da bude veoma lep. Ukoliko niste tip koji voli da eksperimentiše sa hranom i jakim začinima i ako volite „proverene” stvari, onda je ovo jelo pravi izbor za vas.

Pad Thai

Restoransku ponudu smo moj dečko i ja nasumično i po osećaju birali.  U Bangkoku smo se odlučili za ručak u restoranu „Isan & Grill“, koji se nalazi u Central World Shopping Mall-u. Fokusirali smo se više na kontinentalni meni, zbog „privikavanja” na početku. Za predjelo smo birali najlepše prolećne rolnice ikada, sa slatko-ljutim umakom, punjene povrćem, suvim mesom i sirom. U ovom restoranu sam otkrila i najlepše piće na svetu, za sada – čuveni Thai Milk Tea – ukus koji me je oborio sa nogu već pri prvom gutljaju. Može se naći na svakom koraku i preporučujem vam da ga obavezno probate, ako budete u prilici.

Isan Grill restoran Bangkok ručak

Na Tajlandu su najpopularnija jela sa morskim plodovima, salate od  morskih plodova i riba, što je i logično za primorje, ali se može naleteti i na suši. Tako se odlučih da za prvu večeru probam školjke u restoranu „Lobster Seafood” na poluostrvu Krabi i poručim jelo pod nazivom Baked shell with cheese. Nisu bile baš toliko „baked“, pa nisam bila preterano oduševljena načinom pripreme, ali mi se spoj vrućeg topljenog sira i školjki mnogo dopao. Poručili smo i komade sabljarke na roštilju, punog ukusa, sočne i fino začinjene biberom. Čista petica.

Baked shells with cheese

Posebno zanimljiv i egzotičan obrok za ručak, zbog svoje dekoracije, bio je Fried Rice with Shrimp – proprženi pirinač sa karijem, povrćem, škampima i komadićima ananasa, koji su mu davali umerenu skatkoću, sve to servirano u ananasu. Divno zvuči, a i izgleda, zar ne?

Fried rice with shrimp

Poslednji, ali ne i najmanje bitan obrok koji ću izdvojiti je Sweet and Sour Chicken i isti način pripreme za Pork – dakle piletina ili prasetina. Možda zvuči obično i poznato, ali obožavam taj spoj slatkog i kiselog ukusa, a Tajlanđani ga savršeno pripremaju. Blagu slatkoću i kiselost raznovrsnom povrću daju sok od ananasa i komadići ananasa. Ovo jelo nikako nije moglo da mi dosadi i svrstavam ga u favorite.

Na kraju, biću iskrena i priznaću da mi tajlandski ukusi zaista nedostaju. Iako nisam bila jedna od onih turista koji su radi da isprobaju baš sve što ugledaju, birala sam hranu koja mi je izgledala primamljivo i u retkim slučajevima je bilo greške. Spoj nespojivih ukusa, iz našeg ugla, je ono što je pravi opis tajlanske kuhinje, na vama je samo da im se prepustite. Tamo će se naći za svakoga po nešto, jer je izbor hrane neverovatno raznovrstan. Dodaću i to da se posle obroka nikada nisam osećala teškom.

Želim za kraj da vam razbijem još neke zablude – zaboravite na probiotike i lekove za želudac, jer vam zaista neće biti potrebni, sem ukoliko ste preosetljivi po prirodi. Barem nama nisu trebali za tih 30 dana avanture na Tajlandu. Tajlandska hrana je uglavnom prilagođena evropskim turistima, samo je pitanje izbora.  A izbor je velik.

O tajlandskim poslasticama u ovom tekstu nema mesta, jer zaista zaslužuju posebnu pažnju. Zbog njih, a i zbog svih ovih ukusa koje sam u ovom tekstu pokušala da vam približim, jedva čekam priliku da se ponovo vratim na Tajland.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Jelena Ignjatić

Oblikovala nepce u dedinom vinogradu, pa na putovanjima. Skriboman, žongler, muza i avanturista. Oslobodilac lepih tajnih stvari.