Restoran Milagro – “…sumnjaš u živote ranije…”

Vrelo leto je u toku, to ste naravno primetili. Ali to i dalje ne znači da ne bismo trebali da prestanemo da jedemo. To možda ovi amateri, mi prave “izjelice” nemamo takvih problema. Samo je potrebno pravo mesto, kao i uvek.
Prednost u Beogradu je što u vreme ove vreline uvek možete da se spustite na reke. A kako smo restorane oko Beton hale u poslednje vreme dosta obilazili, reših da za promenu odem malo na zemunski kej. Inspiraciju za odlazak na tu stranu grada mi je dala moja koleginica Jelena tekstom o restoranu Kod kapetana.

Bašta na ulazu u restoran

Duh Španije i Mediterana u Beograd donosi restoran Milagro. I to već dugi niz godina, što je u ovako jakoj konkurenciji restorana u Zemunu popriličan podvig. Pogotovo što se za razliku od okolnih restorana ne odlikuje velikom tablom sa ogromnim natpisom Milagro. Meni se svidelo što su dosta aktivni na internetu, pa sam se lako odlučio da ih posetim.
Kako je bio vreo dan, već u 11h, seo sam unutra, u klimom rashlađen restoran. Na prvi pogled reklo bi se da je ovo više “zimski” restoran, ako je takva podela u Beogradu i dalje moguća. Nije bilo nikoga osim mene u restoranu, pa mi se konobar baš posvetio. Često se dešava da kada nema posla da je još teže naterati osoblje da se pokrene, što ovde nije bio slučaj. Momku se izgleda baš radilo, svaka čast.

Klimom rashlađena unutrašnjost restorana

Za početak poručih “potaž dana”, što je u ovom slučaju bio Potaž od vrganja (RSD 180), u kombinaciji sa korpicom domaćih slanih štapića (RSD 120). Potaž je bio odličan, i još bolje se slagao sa hrskavim i slanim štapićima. Za trista dinara taman lagan letnji ručak.

Potaž od vrganja i divni domaći štapići

Ali nisam ja tu zbog laganog ručka, tu sam da preteram, normalno.
Moram da napomenem da ovaj restoran ima jedno veoma kontraverzno jelo, Cochinillo (celo prase staro tri nedelje pečeno u furuni, RSD 2100), ali ono se mora poručiti dan ranije.

Moj izbor je pao na Chuleton (RSD 1600), tradicionalni španski stek odležao minimum 21 dan, serviran sa domaćim kajmakom, krompirom i paprikom, koji se peče na vrelom vulkanskom kamenu.

Chuleton

Volim ovakve stvari, to je za mene igra, već sam pisao o tome. Shvatam da ljudi kada dođu u restoran ne žele ništa drugo da rade, nego samo da jedu, ali ja volim da učestvujem u pripremi, ako je ikako moguće. Meso je bilo stvarno dobro, ispekao sam ga taman kako ja volim, da bude crveno iznuta, ali da se korica lepo uhvati. Paprika i tikvice su na kamenu pustile svoje sokove koje je meso upilo, a krompir i kajmak su upotpunli celu priču.
Za desert sam, po preporuci konobara, poručio Kolač od maka sa belom čokoladom (RSD 350). Lep kolač, dosta čudna kombinacija. Kolač je veoma jak, a krem od bele čokolade dosta blag, pa se lepo kombinuju. Rečeno mi je da kada se kolač seče, da se nikada ne stavljaju ćoškovi kolača, nego samo bogata sredina. Po meni je to znak da se trude oko detalja.

Kolač od maka sa belom čokoladom

Nikada ne zaboravite da kada jedete nešto sa makom, proverite kako vam zubi izgledaju pre nego što sretnete druge ljude, mene su dosta čudno gledali.
Moram da priznam, kako je bilo baš rano, nisam uspeo da probam neko od vina, a ponuda je baš velika. Ovog puta sam ručak upotpunio točenim Heineken-om (RSD 240).
Mogu reći da mi je u Zemunu Španija predstavljena na najlepši mogući način. Još jedna destinacija koju sam putem tanjira ovog leta posetio.

Postao sam svetski putnik u Beogradu.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.