Proleće u vazduhu – Restoran Patlidžan
Okoreli sam ljubitelj povrća i proleća, pa kada primetim cvetnu baštu restorana ušuškanu na Vračaru, simpatičnog naziva “Patlidžan” logično je da ću se istog momenta tamo i uputiti.
Pod sloganom “restoran beogradske hrane” gastro beogradska scena je bogatija za još jedan restoran. Enterijer je preplavljen patlidžanima, sreća pa nisam bila u ljubičastoj košulji inače bih se stopila sa stolicom 🙂
Zasluge za vizuelni identitet restorana i pregršt patlidžana po zidovima idu poznatom dizajneru Slavimiru Stojanoviću. Osim ukusne hrane, prijatnog i neobičnog ambijenta, primećuje se i gostoprimljivost osoblja.
Osvojili su me šarmom i velikom posvećenošću poslu, koju je vidljiva na svakom koraku. Pronašla sam inspirativno mesto za letnje ispijanje vina.
Dok sam čekala potaž od svežeg sezonskog povrća (RSD 260), posluženi smo domaćim pecivom (RSD 80) i lakim namazom od patlidžana. Ukoliko niste previše gladni, ovaj potaž svakako može zameniti glavno jelo, uz dodatak peciva. Potaž je bio izuzetno ukusan i blag, fino izmiksano povrće pomešano sa pavlakom, prosto je klizio niz grlo. Gusta krema, punog ukusa u kojoj je dominirao brokoli.
I kod izbora narednog jela, moj izbor je bilo povrće, grilovani patlidžan i tikvice (RSD 390) servirani da oduzmu dah. Salate su uvek na mom meniju bilo kao prilog ili samostalno jelo. Bio je to pravi prolećni šareniš na mom tanjiru, dekorisan da pokrene sva čula. “Urbana kuhinja”, bio je moj komentar kada smo na tanjiru dobili serviranu hranu. Harmonična fuzija ukusa i inovativna prezentacija, zahvaljujući izuzetno uslužnom ženskom osoblju. Ukoliko ste gladni, ova salata svakako nije dovoljna da zameni obrok, no u mom slučaju kombinacija potaža i salate je bila sasvim dovoljna. Zamerka je na veličinu porcije, jer ukoliko je naziv jela “grilovani patlidžan i tikvice”, ne očekujem da dobijem po jedan list od svakog.
Sa drugog tanjira “ukrala sam” ukuse piletine i riže začinjene karijem. Pikantna i ukusna “piletina supreme” (RSD 750), koja podseća na indijsku kuhinju.
Naravno, da ovaj obrok nije mogao da prođe bez dobre čaše vina, u ovom slučaju sam se odlučila za Pinot Grigio (RSD 290). Ovo belo vino je upadljivo bledožute boje, sa laganom svežom notom, savršeno se uklopilo uz laganu hranu.
Vođena Jeleninim principom da ručak ne treba završiti bez dezerta, odlučila sam se za Tiramisu sa malinama (RSD 290), potpuno drugačiji ukus od onog na koji ste navikli. Veoma lagan, sa mascarpone sirom, kafom, piškotama i dodatkom malina, zadovoljio je moje nepce.
Ako ste ljubitelj restorana koji imaju dušu, a ne onih fensi mesta po centru, čija je osnovna misija videti i biti viđen, onda je ovo svakako pravo mesto za vas. Sasvim je dovoljno reći: topla i domaćinska atmosfera.
*Sve fotografije hrane: Ukus Beograda
Vanja Vidaković
Zaljubljenik u hranu i lepu reč. Voli da kaže da najbolji zalogaji često proističu iz kombinacije jednostavnosti i bezgranične ljubavi.
Ocene
-
Hrana:
-
Ambijent:
-
Usluga:
-
Higijena:
-
Odnos cena-kvalitet:
-
Prosečna ocena:9.0