Kod Kapetana – Bambijeva mama, dunavska sirena i krempita od Trnove Ružice

Kako leto zamiriše, tako mene zasvrbe nepca za morskim specijalitetima. Kada živite u gradu koji je od najbliže morske obale udaljen oko 500km, čak i ako uspete da nađete svežu ribu i morske specijalitete, nedostajaće vam pučina na horizontu, možda čak i neumorna kakofonija galebova. Moja omiljena lažna morska obala nalazi se na Zemunskom keju. Istina je da nikada ne idem u ovaj restoran tokom hladnih meseci, već samo kad procveta bašta. Onda sednemo moj najdraži prijatelj i ja, oboje okrenuti ka Dunavu i spremimo se na 3-4 sata uživancije. Dobijamo svoje vlažne ubruse i meni.
Imamo svako svoju stranu u tom meniju. Svoju zovem poetično “Mala princeza sirena” zato što sam ja princeza, a klopa je sva iz mora, a njegovu stranu menija zovem “Zli odvratni lovac ubica Bambijeve mame” jer su tu nabrojani specijaliteti od divljači. Ovaj put sam izabrala prstace, koji se nude u crvenoj i beloj buzari. Meni je ta bela marinada kao sestra sijamska bliznakinja sa svim morskim stanovnicima i ne mogu da je odvojim ni od ostalih školjki, lignji, hobotnice, a vala ni od morskih riba. Pošto volim da verujem da naši tekstovi imaju i edukativnu ulogu, ukratko da objasnim da je buzara pozajmljenica iz starog mletačkog jezika, koja je označavala metalnu posudu ili kotlić u kome se spremala hrana na brodu, a danas služi da opiše marinadu u kojoj se spremaju plodovi mora. Buzara može biti bela i crvena, obe sadrže maslinovo ulje, crveni i beli luk, vino i peršun, s tim što se crvenoj dodaje paradajz pire.

Dakle, prstaci u beloj buzari. Iako je ambijent sasvim skroman, ni po čemu fascinantan, ako očekujete da za kariranim stolovima i u neuglednim stolicama pojedete neki skromni alaski obrok, za malo novca, moram da vam kažem da ta misija nije moguća. Najbolji prstaci u gradu se služe u kotliću, u najsočnijoj marinadi, koju možete jesti bukvalno samo umačući u nju pufnasti hrskavi beli ili crni domaći hleb. Savršeno uslužno osoblje stare škole doneće vam i vezati platnenu portiklicu kojom se štitite od svog neobuzdanog apetita i oklopa školjki i doneti posudicu s limunom kako biste srećno i bezbrižno mljackali svoje školjke direktno prstima. I to zadovoljstvo košta RSD 2500. Tačno, nije cena za ručak svakog dana. Za ono kako mi to praktikujemo (nekoliko puta tokom leta) je okej. A posle toga mesec dana riblje paštete, što kaže pametan narod na tviteru. Ono što sam htela da kažem je – vredi.
Moj partner bambijed se odlučio za srneći gulaš (RSD 1500), koji na tanjiru, sem  preukusnih komada srnećeg mesa u preukusnom saftu sadrži i kondimente koji se idealno kombinuju: njoke, pečene smokve i pomorandže, palentu i džem od šljiva. Iako ne jedem divljač, zbog moralnih blokada, priznajem da sam umočila malo hleba u saft, pa na to namazala malo džema i gricnula pola smokve i mogu vam reći da je i bez samog srnećeg mesa, ovo nešto fantastično!
Kako bismo vinski ispratili obe bajke, složili smo se po ko zna koji put da poručimo flašu vina koje nam je davno preporučeno baš u ovom restoranu – Stephanos iz vinarije Stemina u Trsteniku. Ovo je izuzetno suvo i brutalno crveno vino, koje oboje obožavamo i flaša nam je dovoljna za uz ručak ili večeru, poslasticu i još barem sat vremena prepričavanja avantura iz bliže i dalje istorije.
Naravno da sam pojela i desert, iako mi je tanak lakovani kaišić na haljini u kojoj sam diplomirala pre 8.5 godina postao prilično neprijatan modni detalj. Uvek ima mesta za desert! Poručila sam krempitu sa šumskim voćem (RSD 310): preukusan sosić, kremasta i sočna, vazdušasta i sa fino krckavom koricom, bez greške. Prelivena krvlju šumskih borovnica, kupina, malina i jagoda, prava Trnoružica da nastavi bajku.

Dođite da se podsetite kako izgleda usluga kada su konobari gospoda – današnji raritet u Beogradu i iz prikrajka posmatrate Kapetana, kako zamišljeno šeta kejom, sa havanskim šeširom, cigarom i cvetom na reveru. Ako bude prohladno, kao što je nama bilo, ponudiće vam pokrivač, da možete da uživate u povetarcu sa dunavskog mora dokle god želite.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Jelena Ignjatić

Oblikovala nepce u dedinom vinogradu, pa na putovanjima. Skriboman, žongler, muza i avanturista. Oslobodilac lepih tajnih stvari.