Tamo daleko – pa ja sam to morao da probam!

Ponedeljak je grozan dan realno, pogotovo ako je dan za plaćanje računa. I kao takav, zahteva opuštanje, prepuštanje i ugađanje samom sebi. E sad, ovaj ponedeljak poznatiji kao dan za otplatu rate kredita zahtevao je ozbiljno uživanje.

Tamo daleko restoran

Restoran ”Tamo daleko” je vrlo popularan među mojim prijateljima na društvenim mrežama. Kako sam ja jedan od onih kojima društvene mreže služe kao pomoć kada pravim neki izbor, ovaj restoran je bio obavezna stanica. Maltene u samom centru, kod Botaničke bašte, poprilično neupadljiv sa ulice. Kako sam planirao ručak u nekim ranim popodnevnim časovima, nisam očekivao gužvu, ali bilo je gostiju. Radni narod beogradski u 13h, nema šta.

Crveni peškir Tamo daleko

Koncepcijski, restoran je podeljen na tri dela: galeriju, koja je nepušački deo restorana, donji deo, i baštu. Primećujem da sam prvi put u restoranu koji nema salvete – nego crvene peškire. Interesantno, ne baš standardno, ali baš interesantno. Kako u podnaslovu ističu da su ”restoran tradicionalne kuhinje” očekivano sam, po pristojnim cenama video jela sa roštilja i kuvana jela. Prosto moraš voleti mesto koje nudi ribić na kajmaku. Svideo mi se i deo pod nazivom ”dečji jelovnik”: tri jela posvećena našim najmlađim sugrađanima, jer nije očekivati da deca pojedu porciju hrane kao odrasli. Osim ako ta deca nisu kakav sam ja bio, ali to ne dozvoljavajte deci.

Pileće belo meso u plazmi, bademu i lešniku

Glavna jela čini ponuda od 9 interesantnih predloga. Ima tu i lososa u korici od susama i lana, vrata mangulice prelivenog rakijom i, po instagramu, najčešće poručivanog jela među mojim prijateljima – ćurećih rolnica punjenih spanaćem i kozijim sirom. Međutim, izabrao sam pileće belo meso u plazmi, bademu i lešniku servirano sa pire krompirom i sosom od suvih šljiva (RSD 872). Mislim, plazma i meso, pa ja sam to morao da probam!

Sašin kolač sa pikantnom čokoladom i zelenim čajem

Jelo brzo stiže i shvatam da su plazma, badem i lešnik zapravo zamena za klasičan poh. I moram priznati da su pun pogodak. Dva velika parčeta belog mesa, iznutra mekana i sočna, spolja hrskava i čak pomalo slatka, daju odličnu kombinaciju. Krompir pire vrlo neutralan, a sos o suvih šljiva lep detalj. Prvi put sam, doduše, morao da posolim jelo, ali s obzirom na sastojke, ništa neobično. Čaša Tamjanike Ivanović (RSD 390) se vrlo lepo uklopila.

Desert je bio najveća nedoumica, ali uz preporuku konobarice, naručujem Sašin kolač. Pikantan čokoladni kolač, preliven musom od zelenog čaja (RSD 383), koji se inače ne nalazi na jelovniku. Vrlo sam slab na ljutu čokoladu i vrlo zahvalan osobi koja je tu kombinaciju izmislila. Porcija nije velika, što je razumljivo. Ljutina odlična, mus od zelenog čaja vrlo neobičan i dosta dobro uklopljen.

Ručak je završen, rata kredita zaboravljena, kao i činjenica da je ponedeljak. Mala pobeda nad ovim velikim, brzim svetom.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.