Salon 5 – Tajni život beogradskog zavodnika
Postoji jedno posebno mesto u Beogradu za mene. Mesto od čije sam recenzije bežala mesecima. Kao kada želite nekome da izjavite ljubav, pa vas uhvati panika da se ne nalupetate i ne zamucate. Pa kao, ipak “Ma neću sad, aj sledeći put…” Salon 5 je moja beogradska simpatija. Sada mu prvi put, i to javno, izjavljujem ljubav. A nisam uopšte talentovana za romantiku – zaljubljujem se često i površno i ponašam potpuno nezainteresovano i netaktično.
Sasvim nenametljiv, bez reklame, bez table, bez parkiranih besnih automobila pred prozorom, samozadovoljan i kompletan, radi kao harmoničan mehanizam preskupog sata i usrećuje svoje obožavaoce na kapiji Zemuna. Salon za uživanje. Vaša privatna luksuzna kuhinja i odaja za hedonizam.
Salon 5
Perfektan izbor svakog komada nameštaja i dekoracije, kombinovanje aukcijskih primeraka, odbačenih pa restauriranih vitrina i polica, knjiga, slika, ploča i kolekcionarskih predmeta iz celog sveta i dinamičnih epoha. Ali to je samo omotač. Glavna je hrana.
Mali meni na jednom listu hartije nudi samu esenciju kulinarstva. Domaće ručno rađene paste su zaštitni znak, koji odaje gastro istoriju domaćina, koji je naučio kako da vam ugodi dok je “šefovao” u Bolonji. Prava muška mesa – kotleti, taljate i jagnjetina za fina direktorska nepca i moj favorit – najmekša, čista guščija džigerica na hrskavom briošu, sa morskom solju i ruzmarinom (RSD 1950). Jela sam je na tri kontinenta, ali nikada tako slatko i sa takvim uživanjem. Cvrckajte proseko, odličan je za nasmejanost.
Pâté Salon 5
Ako nekome to ne bude dovoljno da bude zaveden, nek proba da odoli domaćim papardelama sa vrganjima (RSD 650) – ja nisam. Ono što možete odmah da zaboravite su sosasti sosovi. Ovako herojsku domaću pastu je greh gušiti pavlakom za kuvanje. Ako ste ikada u šumi ili na planini, na otvorenom, jako gladni i jako slasno, punim ustima jeli, setićete se tog osećaja kad vam se u ustima rastopi sva šumska aromatika vrganja. Goli vrganji na goloj testenini. Bez foliranja, bez pretencioznosti. Samo čulnost i tekstura.
Papardele sa vrganjima
Kada vas navuče taj bezobrazluk, vi se samo pustite. Dodajte još vrganja, samo opušteno. Stejk sa vrganjima i spanaćem (RSD 1550) će vas zakucati. Gotova je predigra i nema vam nazad. Ponudiće vam zastrašujuće crveno vino, vi samo klimnite glavom. Hipnotisani.
Biftek na vrganjima
Ako vam ostane još malo pribranosti, setite se da se zasladite kremastim, bogatim tiramisuom (RSD 390). To je do sad bila moja tajna. Uvek tražim preko njega malo mlevenog cimeta, da zaključam ukus. I najbolji, najsporije klizeći, gorki espreso, poslužen u zlatnim šoljicama.
Tiramisu Salon 5
Okej. Zapalite cigaru. To je to. Zaista postoji.
Fotografije: Ukus Beograda i designed.rs
Jelena Ignjatić
Oblikovala nepce u dedinom vinogradu, pa na putovanjima. Skriboman, žongler, muza i avanturista. Oslobodilac lepih tajnih stvari.
Ocene
-
Hrana:
-
Ambijent:
-
Usluga:
-
Higijena:
-
Odnos cena-kvalitet:
-
Prosečna ocena:9.8
5 коментара
Koje folirantsko mesto, koje teme, kakva čulna filozofiranja, koje cene, pa se posle cudimo sto propadamo…
Pa sve kosta, ovo je stvarno nesto drugacije, hrana je perfektna
Talenat je imati meru. Za odmeren i istancan ukus takodje. Bravo!
Prvi put kada sam bio sa ženom, pre nekih godinu dana, jeli smo neku testeninu (ne sećam se tačno koju), papardele sa vrganjima ,stejk sa vrganjima i spanaćem, možda još neki desert, ne sećam se + po čašu, dve crnog vina. U svakom slučaju, bilo je skupo ali ukusno, usluga dobra, u svakom slučaju bio je zaista fin ugođaj. Pre koju nedelju sam bio sa nekoliko prijatelja, i u principu sam razočaran, jer se situacija, dramatično, pogoršala. Naime, naručili smo pačetinu uz koju nije išao prilog (da li verujete?) nego se prilog dodatno naručivao (i plaćao), a da nam to konobar nije ni pomenuo. Drugo, vinska karta im je loša, budući da imaju ekstremno slab izbor jeftinijih vina, a opet cena tih jeftinijih vina je previsoka budući da se radi o izuzetno lošim vinima (čija je cena u maloprodaji 3-4 EUR), a u restoranu im je cena 20 i kusur. Treće, centralni okrugli sto je nepušački, iako ničim nije odvojen od dela u kome se puši. Zbog toga smo morali sa stola koji smo želeli da pređemo za sto koji nismo rezervisali. Četvrto, račun od cirka 20000 za nas petoro je više nego preteran u odnosu na ono šta smo dobili, a budući da za taj novac petoro ljudi može ozbiljno dobro da pojede i popije i u najeksluzivnijim restoranima u Beogradu. Samo ću reći da je jedan od prijatelja nakon “večere” otišao u Mek na čizburger 🙂
To onda znaci da je po glavi 4,000.00 RSD, sto stvarno nije mnogo za jedan Fine dining restoran. Normalno je da vina kostaju skuplje u restoranu nego u prodavnicama, ne razumem poentu koju zelite da kazete, i na sve to prijatelj koji jede u Mek-u. Mozda ste ipak mogli samo tu da jedete i kupite vino u prodavnici posle za 2 do 3 e.
Dosta ljudi koji odu u Fine dining restoran, ne znaju pravilno ni da se ponasaju u njemu, sva pravila, između ostalog, ciljna grupa su svakako osobe sa dubljim dzepom, a cevape i hamburgere svako moze sebi da priusti. I za 20 000, moze te samo da popijete dosta sokova u najluksuznijim restoranima. Mislim da svakako morate da se informisete o stvarima kao sto je Fine dining ugostiteljstvo.