Restoran Miamiam – Ko su osumnjičeni u ovoj aferi?

Nekoliko ljudi mi je pomenulo ovo mesto za samo desetak dana, ali se nešto nisam pecala – nisu mi mnogo opisivali, sem što sam saznala da je klopa navodno super i da je atmosfera “intimna”. Nisam ni znala koliko. Mesto je minijaturno, ukupno 7 malenih stolova za ne više od 20 ljudi. Nekoliko puta sam krivila vrat pokušavajući da shvatim gde su ostali stolovi, da li postoji neka galerija ili još jedna sala, ali ne, ljudi, to je to. Zbog toga, malo mi je čudno da kažem “restoran”, pre je kao neki butik ili salon. Ali, ukusno je sređeno, nenapadno, elegantno, funkcionalno i prijatno sasvim. Malo “pariški” melanholično i svetlo, ali “naoštreno” nekim dosta jakim bibop tempom iz zvučnika, koji asocira na “Otpisane” i daje malo osećaj da ste na nekoj tajnoj misiji. Ok, ta misija je možda samo proučavanje jelovnika, ali ja volim špijunske romane, šta ću.

Miamiam restoran na Vračaru

Na jednom listu papira je ceo jelovnik, a ako ste pratili moje recenzije, znate da je to nešto što baš cenim. Prosto, više verujem malim jelovnicima. Na tom jednom papiru možete da birate između 3 čorbe, 2 salate i 4 glavna jela i da se zasladite sa jednim (ili oba) od 2 deserta. Vrlo minimalno. Kao i opisi jela, gde je navedeno tek najjednostavnije ono što čini sadržaj tanjira – to i to meso i taj i taj prilog (čak i manje od toga). Nisam znala, zaista šta da očekujem. Ali, restoran je jedva primetno mirisao na nešto mnogo ukusno, što je bio još jedan razlog da sačekam sa sudom.

Miamiam restoran – Boeuf Bourguignon

Poručili smo 2 najskuplja jela na meniju (svako po RSD 1200) po principu – ako je dobro, ovo je čist dobitak za nas, a ako nije, biće nam dovoljno količinski i kalorijski… Ta dva jela su Boeuf Bourguignon i svinjska plećka. Poručili smo ih, na preporuku veoma nenametljivog, ali ispostavilo se, vrlo upućenog i pametnog konobara, uz špansko crveno vino Puerto Salinas.

Miamiam restoran – Svinjska plećka sa pačijom paštetom i pireom od šargarepe

Ovo će biti jedna od najkraćih recenzija samih jela, koje ću ikada napisati. Hrana je stigla brzo. Boeuf Bourguignon – ko ne zna, to je nešto poput gulaša ili čorbe sa junetinom i kuva se ceo dan, sa crvenim vinom, crvenim lukom, pečurkama i slaninom. Poslužen je u lepoj unikatnoj ćasi, uz hleb kuvan na pari (za koji smo prvo pomislili da je krompir pire, dok smo još imali ludosti da bilo šta pretpostavljamo) i malu posudicu sa specifičnim ljutkastim sosom. Svinjska plećka je poslužena na pireu od šargarepe, sa celim raznobojnim kaleidoskopom dodataka, i umesto trešnjice na vrhu – kuglicom pačije paštete.

To vam je, dragi moji, opis kako jela koja smo dobili izgledaju. Na žalost, kako smo posle samo par sekundi shvatili, reči kojima bih vam opisala ukuse, nemam. Ovo je najsloženiji, najtananiji, a robustni splet, to su mikroeksplozije potpuno neočekivanih začina, sastojaka, kao neko složeno muzičko delo, za ogroman simfonijski orkestar gde vam, u sred full-bodied basa premekane sočne svinjske plećke, uleti neki ksilofon od crvenih kuglica za koje sam prilično sigurna da su zrna crnog bibera, sveža, u svojoj prirodnoj ambalaži. Ne umem bolje da vam objasnim, ne znam da li možete da shvatite uzbuđenje koje želim da opišem. Sa lica mesta sam počela da manično šaljem prijateljima poruke, tražeći reči da im objasnim šta jedem i šta osećam. Onda sam ugledala još jednog prijatelja kroz prozor. Iako je, zapravo, i krenuo u taj isti Miamiam da ruča, ja sam ga doslovno dovukla do mog stola da proba desert.

Miamiam restoran – Karamelizovane smokve sa kremom od vanile

E, tu smo. Desert koji sam poručila, nakon što mi je pomenuti konobar (tihi restoranski psiholog analitičar, ako mene pitate) rekao da je Miamiam signature desert možda previše alkoholan za mene (i na šta sam se skoro uvredila) je kombinacija karamelizovanih smokava i krema od vanile (RSD 430). Ovaj desert je potpuno ravnopravan sa ostalim likovima u ovoj mojoj gastro špijunskoj aferi. Jedan skroz nedokučivo kompleksan splet ukusa i tekstura: krem – hrskavo – glatko – gnjeckavo, čak iako mislite da ste ga dobro upamtili, ne možete da navedete sve njegove karakteristike. Pogledate skicu prema opisu koji ste upravo dali policijskom crtaču – kad na skici neka morska obala, duva severnoafrički povetarac preko belog peska, imate neki sladak miris kože, a od osumnjičenog ni traga.

Nije do vas, prosto sve što vam se događa u mozgu od prvog do poslednjeg zalogaja je – miamiamiamiamiamiamiamiamiamiam.
Bravo. Bravo!

*Iako smatram da ova hrana zaslužuje veći prostor, dvoumim se da li bi to bilo dobro. Kuvar je od mene svakako zaslužio aplauz, ovacije, bacanje buketa u kuhinju, i možda je to vrednije od velikog prostora i mnogo gostiju. Dajem manju ocenu za ambijent zbog činjenice da je lokal mali, a dizajn vrlo zanemarljiv nakon utiska koji donosi hrana. Niska ocena, u ovom slučaju, znači da ovo nije lokal u koji biste trebali doći da biste fotkali nameštaj i enterijer. Jedite.