Restoran Kovač – Test tradicije

Poslednji dan jula, temperatura jedva 20 stepeni. Već ljudi kukaju kako je i ovo leto propalo , “taman krenem na odmor, a ono nigde leta…” Amateri, klasični amateri.
Svako zahlađenje se koristi da se unutrašnja temperatura podigne nekim jakim jelom, po mogućstvu dobro začinjenim. A naša kuhinja je prepuna takvih jela. I na tome treba biti zahvalan.

Unutrašnjost restorana sa puno detalja

Restoran Kovač je jedan od restorana sa najdužom tradicijom u Beogradu. Lepa unutrašnjost sa puno detalja, a ogromna vinoteka im je zaštitni znak. Kako je ipak leto sedam u baštu koju, takođe, odlikuje puno raznovrsnih detalja, koji čine jednu skladnu celinu. Mnoštvo različitih stolova je, uprkos naizgled složenom rasporedu, vrlo jednostavno postavljeno, što mi se baš svidelo. Volim taj odnos – raznolikost van stola, a na stolu samo osnovne stvari, da ne smetaju kada se jede.

jednostavna postavka stola u bašti

Sedam u deo bašte koji je natkriven, jer počinje da pada kiša. Ima nešto u letnjoj kiši što daje posebnu atmosferu za jelo, ne znam to da objasnim, ali meni otvara apetit. Mada, dobro je pitanje i šta meni ne otvara apetit. Tako da možemo da počnemo, nema vremena za gubljenje, glad je u pitanju.

Počinjem sa Domaćim tatar biftekom (RSD 790), i već po ceni naslućujem da je to pola porcije, tačnije 150gr. I to mi se dopada jer, realno, ne bih mogao ništa drugo da pojedem posle 300 grama “tatarice“. Par zapažanja u vezi sa ovim jelom: prvo – poslužen je na ultra popularnoj, trendi rukoli. Nemam problem sa rukolom, ali bukvalno sam trećinu bifteka morao da vadim iz salate. Da sam to želeo, poručio bih rukolu sa strane. Inače, dosta dobar biftek, fino začinjen. Puter je mogao da bude mekaniji ili barem tost topliji, ali sve su svemu vrlo pristojno predjelo.

Tatar biftek

Da ne zaboravim, kuver je ovde 170 RSD.
Ako je predjelo ostavilo pristojan utisak, glavno jelo me je raspametilo. U širokoj ponudi specijaliteta restorana izabrao sam Belu vešalicu punjenu dimljenim sirom, rolovanu u slanini (RSD 990). Čoveče, koja kombinacija. Još je kao prilog poslužen pekarski, slani, krompir, i san svakog gurmana je ostvaren. Sir se otopio taman koliko treba, meso bilo odlično pečeno kako iznutra, tako i spolja. A slanina je ovoj zabavi ukusa donela hrskavost.

Bela vešalica punjena dimljenim sirom, rolovana u slanini

Kao što sam već napomenuo, impozantna je ponuda vina. I veliki izbor vina na čašu. Odlučujem se za Revin Bocun (RSD 270), crveno vino, u vrlo simpatičnom 0,25l bokalčetu. I tu se vidi da se vodilo računa o detaljima.

Crveno vino i simpatično bokalče

Brzo stižem i do momenta za desert. Tu sam se oduševio, jer mi je konobar doneo već pripremljen tanjir sa svim slatkišima – da mi njihov izgled pomogne u izboru. Kada se odlučiš za jedan od kolača, konobar taj tanjir odnosi, a donosi ti svež, ukrašen kolač. Moj izbor je pao na Crno – beli kremasti kolač, sa dve vrste domaće čokolade, preliven džemom od višanja, posut mrvljenim puslicama (RSD 340). Padam na čokoladu uvek i svuda. I ova je opravdala očekivanja: čokolada, višnja i puslica su zapravo vrlo dobar spoj.

Izbor svih kolača

Zaključak je da Restoran Kovač s punim pravom ima ovako dugu tradiciju. Podložan je novim trendovima, ali ipak veran svom tradicionalnom biću. Zvuči kao kliše, ali zaista je tako. Stomak je pun, ukusi zadovoljeni. Idem dalje, ali ću se vraćati sa zadovoljstvom.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.