Restoran Byblos – Ako nemate leteći ćilim

Može se reći da mi je jedan od motiva za počinjanje rada na ovom sajtu bio i taj da razbijem neke svoje predrasude vezane za internacionalnu kuhinju.
Srećom, živim u gradu koji nije mali i u koji razne kulture same dolaze i nude svoje običaje, koje ovaj grad uglavnom ume da prihvati. Ali kada je reč o hrani, prosečan Beograđanin ima baš puno predrasuda. Najradije bi jeo 10 ćevapa i u meksičkom, i u italijanskom i u indijskom restoranu.
Zato me je baš zanimalo kako radi libanski restoran, pogotovo što znam da ima jednu od najdužih tradicija rada u konkurenciji restorana internacionalne kuhinje, jer evo 13 godina Beograđani imaju priliku da probaju nešto malo drugačije.

Prijatan ambijent

Restoran je smešten u samom ćošku Karađorđevog parka. Bašta, smeštena između druga dva restorana, gleda pravo na park, što donosi jednu dozu mira.
Ako niste prethodno jeli hranu iz nekog podneblja, ključna osoba je konobar. Ako imate sreće, upoznaće vas sa nekim običajima, predstaviti najpopularnija jela, saslušati vaše želje i dati preporuku šta bi vam se ovde moglo svideti. Ja sam bio te sreće.
Za početak, dobio sam preporuku za odlično libansko vino “Chateau Kefraya” iz 2012-e godine (RSD 385), mešavinu Šardonea i Sovinjona. Pitko, prijatno sam bio iznenađen, jer ko je zapravo čuo da Libanci prave vino. I to ovako dobro. Jedna od predrasuda nestade.

Prvi put sam probao libansko vino

Iako su po libanskoj tradiciji obroci pravo uživanje koje dugo traje, ja sam tražio da mi predjelo i glavno jelo stignu u isto vreme.
Hummus bil lahme (humus od leblebija sa komadićima bifteka i pinjolima – RSD 415), bio je odličan, vrlo kremast, interesantna kombinacija bifteka i pinjola. Uz to sam dobio i Khebez lebneni (RSD 50) – vruć libanski hleb koji sam iskoristio kao podlogu za humus.

Humus sa komadićima bifteka i pinjolima

Za glavno jelo sam poručio Shish tawouk bil jebneh (RSD 920), što su zapravo pileći ražnjići marinirani u crvenom vinu. Vrlo dobro ispečeno, sa odličnim slanim hrskavim čips krompirom. Vino i začini su dali piletini interesantnu boju, i još interesantiji ukus, pikantno, a opet ne prejako.

Marinirani pileći ražnjići

Kako sam jedino za baklavu već dobio preporuku da bi trebalo da je probam, moram da priznam da sam jedino tu ostao malo razočaran. Ne ukusom jer, libanska baklava sa pistaćima i lešnicima (RSD 410) je bila odličnog ukusa, koliko veličinom porcije. Izgledalo je kao da sam dobio pola porcije. Ali ako to zanemarimo, baklava je verovatno najukusnija od sva tri jela koja sam poručio.

Šteta što nije bila veća porcija odlične baklave

Nisam bio 6 godina na moru. Nisam bio van Srbije isto toliko. Sticajem okolnosti nisam bio u prilici da putujem tako često da bih upoznao neke druge kulture, neka drugačija razmišljanja i ako mene pitate, baš zbog toga se kajem. Restorani ovog tipa su prilika da barem na kratko posetim i upoznam neke zemlje za koje nikada ne bih pretpostavio da ću ih posetiti.
A koji je bolji način za upoznavanje nego kroz hranu?!

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.