Vrata večnog proleća pored Save – Sakura

Azijsku kuhinju obožavam, ali je izbegavam u Beogradu: kineska nam je bezukusna i prekuvana, japansku čine ramen i nekoliko suši kombinacija – što zbog neinventivnosti kuvara, što zbog nedostupnosti svežih sastojaka. O kambodžanskoj, thai ili vijetnamskoj maštam. Bila sam skeptična prema još jednom restoranu u kom suši nosi veliki deo menija, ali odlučila sam ipak da posetim restoran koji nosi ime po najlepšem delu godine u Japanu – Sakura je period kada cvetaju trešnje. Iskreno, zaintrigirao me je meni u kom se pominje školjka San Žak (St. Jacques), kraba i žutorepa tuna. „Kraba“ u Beogradu uglavnom znači „surimi“- mešavina ribe, belanaca, začina, boja i veštačkih aroma koja imitira meso krabe – „fake crab“.

Sakuru odlikuje potpuno nov merni sistem ugostiteljstva. Osoblje je obučeno na luksuznim prekookeanskim brodovima, poznaje gastronomiju kao nauku i umetnost, nenametljivo, a savršeno uslužno. Enterijer objedinjuje dragocene materijale, istočnjačku jednostavnost, prefinjenost i udobnost – nećete jesti u visini kolena, kao što je postalo uobičajeno.

Prenesite konobaru svoje omiljene i neomiljene ukuse, kako bi vam pomogao u izboru i tražite preporuku za vino, ako se već ne odlučite za neki od koktela. Na azijsku klopu je najbolje doći u većem društvu, da biste probali što više različitih specijaliteta. Tako sam ih i probala čak pet.

Tom jam supa (490 RSD), greje nepce i otvara disajne kanale oštrim ukusom i reskim mirisom začina koji joj daju prepoznatljiv šmek. Gambori u supi sveži, meki – a hrskavi. Logičan nastavak je – još gambora. Umesto tempure, koja je očigledan izbor, poručujemo hrskave gambore, pržene u korici poput prolećnih rolnica (1300 RSD). Pet toplih, sočnih paketića sa blago ljutim sosom. Dragon maki je suši sa lososom, gamborima u tempuri, avokadom i terijaki sosom, u formaciji koja podseća na telo zmaja, po kom i nosi ime (790 RSD za 8 komada), perfektno balansiran da gotovo i zaboravite na svoju uobičajenu kombinaciju soja sosa, vasabija i garija. Kondimenti su potpuno sveži i čini se da ih sami pripremaju.

Zbunjuje to što se u meniju vasabi na svim mestima pominje kao „ljuti japanski majonez“. Za znalce je ovaj termin poznat, a za početnike je dobro da nauče originalne nazive. Poređenje sa majonezom nije najsrećnije, jer je ovaj dodatak sličniji renu. Dodajemo tuna / kraba maki, koji je standardan, ukusom i ravnotežom sastojaka – jedna mirnija varijanta (850 RSD za 6 komada). Stiže nam i poklon od kuvara – suši sa dimljenom skušom (shime saba) punog, glatkog ukusa, osvežen percima mladog luka.

Moj apsolutni favorit je hrskava kraba (tzv. „softshell“ – 1900 RSD), u slatko ljutom sosu, na hrskavim nudlama i ajsberg salati. Hrskavo-meko, slatko-ljuto, začinjeno-bazično. Ovo je jelo koje bih mogla satima malo – pomalo da grickam.

Na žalost, među desertima nema „moči“ kolačića, koje obožavam. Pravi redosled zalogaja i jedan od najboljih mai tai koktela u gradu su zaokružili utisak i odlučila sam da je ipak sasvim u redu da se na tome i završi.