Pivske priče

Nisam oduvek volela pivo. Jedno vreme me je privlačila samo pena, izgledala je mekana, ukusna i tako neobična, kao šlag na torti. Rekla bih i da su retke žene koje vole pivo. Ne sećam se kada sam zapravo popila prvo pivo, ni koje je bilo, ali znam da je imalo ukus toaletne vode 🙂

Ovih dana sam ipak odlučila da podignem svoj nivo znanja o pivu na viši nivo, te krenuh na jedno pivsko druženje sa momcima koji uređuju portal “Gde na Pivo” (gdenapivo.rs). Uz zanimljive i edukativne priče, ali i preporuke gde se pije dobro pivo u gradu, možete i zavoleti pivo uz njih, ukoliko niste ljubitelj.

Na predlog Danka i Koste, otišli smo u bar “Samo pivo” upoznali su me sa osnovnim podelama piva, ali i značajem pivske pene i temperaturama koje su idealne za pivo. Na ovom mestu, kao što i ime kaže služi se SAMO PIVO, nema čak ni vode 🙂 Prosečan konzument na ovakvom mestu, uvek ima priliku da proba nešto novo. Pomogli su mi da promenim način na koji sam gledala na pivo. Po izboru drugara, naručila sam Hoegaarden (230/260 RSD) i zamislite – pivo može da ima dobar ukus. Ovo pivo ima jasan voćni karakter sa začinskim ukusima korijandera i karanfilića, a da bi se osetili svi ti ukusi potrebno je nos dobro “ubaciti” u čašu 🙂

Za mene pivo nije nešto što pijete da biste promenili svoje stanje svesti, da ne kažem napili. U pivu se uživa, kao i u vinu. Iako je vino na neki način postalo piće “elite”, pivo je oduvek bilo piće za svakoga. Pivo masu drži zajedno, da li su u pitanju utakmice ili pecanje, pivo je uvek glavni pratilac. Volim da otkrivam nove ukuse i volim opuštanje uz stare već poznate. Volim kada o nekim naizgled jednostavnim pićima, zapravo naučim mnogo ozbiljnih stvari. Volim ukus i teksturu piva, njegovu jednostavsnot i njegovu sposobnost da dopuni sve vrste hrane.

Pivska epidemija se u poslednje vreme širi Srbijom neverovatnom brzinom, naši ljudi vole da piju pivo, ali uglavnom nisu upoznati sa domaćim craft tj. microbrew pivarama odnosno zanatskom proizvodnjom piva. Kraft piva nastaju u malim domaćim manufakturama i pristupa im se sa mnogo pažnje. Objasnili su mi da su zapravo kraft pivare nastale kao otpor korporacijama, gde se nije mnogo vodilo računa o kvalitetu, već su uglavnom okrenuti ka profitu. Iz široke ponude Kabinet pivare, koja spada u kraft pivare, isprobali smo Kabinet SuperNova (300/340 RSD), koje obiluje voćnim ukusima, od dinje, manga i mandarine do nežnijih cvetnih aroma, čista eksplozija ukusa! A tu se našlo i Kaš pivo, sjajan domaći craft – Ray IPA. Kraft piva imaju neku specifičnu gorčinu, koja predstavlja znak toksičnosti kod biljaka.

Da rezimiramo, pivo je više od mehurića i boje, to je piće za uživanje! Iako je pivo najstarije fermentisano piće na svetu, nije baš voljeno i predstavljeno na način koji zaslužuje. I na kraju, sa momcima sam zaključila da većina ljudi zapravo izražava nezadovoljstvo lošim ukusom piva, ne testirajući različite stilove. Zato probajte, istražujte, tražite nove ukuse i pronađite ono u kome uživate!

U zdravlje!