Kafe restoran Novak – #BravoNole

Poznate osobe svuda u svetu otvaraju restorane. I to je lepo, malo dodatne zarade za poznate vlasnike i mnogo lake reklame za sam restoran. Ali tu se uvek dolazi do pitanja – da li je za odlazak u restoran dovoljno samo ime njegovog vlasnika. Ponekad je to recept za nastanak kultnih restorana, a ponekad samo pokušaj da se iskoristi “poznato ime”? A u ovom slučaju je ime baš zvučno – Novak Đoković.

Restoran Novak – ambijent

O samom restoranu nisam zapravo ništa znao, osim činjenice da ga moje drage koleginice i ne vole previše. I pročitao sam jedan tekst na internetu gde se neki čovek bunio što je morao da plati kuver – neozbiljno.
Restoran je koncepcijski podeljen na tri dela, dve unutrašnje sale i baštu. Bašta mi se baš svidela jer je okružena zgradama, pa iako se restoran nalazi u neposrednoj blizini autoputa, nije velika buka. Enterijer krase slike na kojima se nalaze portreti poznatih i uspešnih sportista. Odmah se primeti i malo čudan izbor boja stolica: crvena i plava, malo podseća na kafić, ali su vrlo udobne za sedenje. I mali stolovi, što takođe pomaže utisku da je više reč o kafiću, ali konkretan jelovnik svakako pokazuje da je reč o ozbiljnom restoranu.

Jedna od sala u restorana Novak

Skupom restoranu, moram da dodam, jer u delu jelovnika predviđenom za glavno jelo imate samo jedno jelo koje je jeftinije od hiljadu dinara. A i ono je RSD 950. Dopalo mi se što su paste i jela od testa postavljena u deo menija za topla predjela, što zapravo i jesu.
Takođe, za svaku pohvalu je poseban bezglutenski meni. I moja velika pohvala je što ne stoji pored svakog drugog jela kao prefiks Novakovo ime. Postoji mogućnost da se strancima ne dopada što ne jedu Novakovo ovo ili Noletovo ono, ali ja sam im kao Beograđanin zahvalan na tome.
Poručio sam ramstek u sosu od Porto vina i borovnice (RSD1550) sa naznakom da bude srednje pečen. I moram reći da sam dobio savršen ramstek. Pečen taman po mom ukusu, crven iznutra, kvalitetno iskombinovanih ukusa, od slatkoće Porta preko blage kiselosti borovnice do blage ljutine začina koja se odlično uklopila sa mesom. Možda je jedina zamerka što su kao prilog posluženi krompir pire i povrće preko pirea. Velik je to tanjir, ima mesta, ne mora povrće baš na pireu da bude.

Ramstek u sosu od Porto vina i borovnice

Od deserata, izabrao sam markizu (RSD 280). Volim taj kolač, a i jelo mi se nešto čokoladno. Lepo je bilo, krem lagan i sladak, ne spektakularno kao glavno jelo, ali sasvim pristojan kolač.

Markiza

Krajnji utisak je da Novak ima šta da ponudi, mada su možda cene pomalo nerealne. Želim da verujem i da gosti ne dolaze samo zbog Novaka. Ako i dođu prvi put zbog Novaka, vraćaju se zbog hrane.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.