Kišno veče za Italian Job – Restoran Trač

Planirao sam da prva kritika bude sasvim slučajna, ništa namenski, da bude onako kako većina ljudi otkriva restorane. Klasična “prošao-video-svratio” situacija. Čak sam i uvod napisao pre nego što sam zapravo seo u restoran. Nisam znao ni šta mi se jede, ali sam znao da sam gladan.

Restoran Trač je po vokaciji italijanski restoran, podeljen u dve sale. Prilično sveden jelovnik predlaže specijalitete izmedju 600 i 1800 din. Nažalost, vinska karta je u tom trenutku bila u izradi pa nisam bio u prilici da pregledam izbor. Moram vam priznati – od gladi zamalo da ne primetim dve devojke koje su sedele iza mojih leđa, pored mene jedine gošće u tom trenutku. Ali, džabe što su tu – konobar i ja se pogledom razumemo da obojica nemamo šanse – znači, hrana u prvi plan.

U razgovoru sa konobarom saznajem da se najčešće naručuju burgeri i bifteci. Odlučio sam se za jelo pod zagonetnim nazivom Italian job – juneće mleveno meso sa čedar sirom i BBQ sosom, uz čips od krompira (890din). Pokušao sam, zapravo, da poručim par različitih jela, kako bih stekao što bolju sliku o ponudi, ali mi je konobar objasnio da to izbegavaju, jer gosti negoduju što se pola porcije ne naplaćuje 50% od cene kao što oni očekuju, već 60 ili 70% koliko je, u stvari, uobičajeno u ugostiteljstvu.

Hrana je bila odlična, burger odlično pečen, čips od krompira perfektan, jedino možda malo više luka u burgeru za moj ukus – ali, hej, sâm sam na večeri, nek ide život. Čaša Montepulciana iz vinarije Marina Cvetić se idealno slagala uz hranu, ali tu dolazim do jedine zamerke. “Marina Cvetić” možda i zaslužuje da košta 500din čaša, ali šteta je što u ponudi nije bilo nekog drugog vina na čašu čija cena ne bi bila kao pola porcije hrane. Možda bih više popio.

Ovog puta nisam probao, ali u sledećem odlasku obavezno želim da probam i desert, tj. tiramisu i čokoladni san.

Šteta što je bilo prazno, nisam mogao da steknem utisak o klijenteli, možda zato što je bila sreda popodne, možda što je padala kiša, ali sam siguran da hrana nije razlog za to.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.