Foodyclub.rs predstavlja: Picerija Pomodoro, najpoznatiji beogradski paradajz

O ukusima ne treba raspravljati, ali retko koji Beograđanin će uspeti da napravi listu top 5 pizza u gradu a da se picerija Pomodoro ne nađe na spisku. U čemu je tajna? Znam da će vam ovo zvučati gotovo nemoguće, neverovatno, čak i senzacionalno, ali u pitanju je samo jedna stvar. Kvalitet.

S obzirom na to da sam prvi put bila gost nekoliko dana po otvaranju, sada već davne 2005. godine, mogu da kažem da se od tada do moje posete pre nekoliko dana nije puno toga promenilo, osim proširenja lokala i promena u enterijeru. Kada je u pitanju ovo mesto, ništa nije pretenciozno, a opet je sve posebno. Enterijerom preovladava drvo, noseći atmosferu pravih italijanskih pizzerija, uz detalje koji oplemenjuju prostor, čineći da nemate utisak da ste u restoranu. Osoblje je uvek šarmantno, spremno da vam pomogne u rešavanju dilema, ali nenametljivo.

A hrana? Prva karakteristika hrane u Pomodoru su svakako kvalitetni sastojci sa kojima nikada nije bilo kompromisa. Druga, ne manje bitna, stvar jeste sam menu, koji iskače iz klasičnog šablona margherita-capricciosa-carbonara. Gotovo je greh u Pomodoru naručiti nešto od ˝standardnih˝ kombinacija, jer su se maksimalno potrudili da za svoje goste naprave lude spojeve ukusa. Pored toga, meni sadrži fotografije hrane, što je po mom mišljenju uvek veliki plus, pogotovo kada, kao u ovom slučaju, ono što dobijate izgleda isto kao ono sa slike, a nekad čak i bolje.

Vanja i ja smo ovom prilikom pri izboru ostale svaka na svom terenu. Ja sam naručila jedno od jela koje u Pomodoru jedem godinama i nikada me nije razočaralo – Pasta Pugliese (RSD 830). U pitanju je testenina (ja sam se opredelila za njoke) sa biftekom, brokolijem i maslinama u sosu od pavlake i dimljenog sira. Iako porcija na prvi pogled ne izgleda preveliko, zbog jačine sastojaka u mom slučaju ona može da utoli i veliku glad, istovremeno ne ostavljajući osećaj težine, što se neretko dešava kada njoke nisu dobro napravljene. Druga tajna ovog jela je sos, koji je savršeno izbalansiran i nije mastan. Za mene je ovo savršen spoj- testo i meso za dušu, brokoli i masline za savest.

Vanja se nakon malo ubeđivanja odlučila za eksperiment naručivši pizzu Braccio di Ferro (RSD 690). Iako sam ukrala samo jedno parče, moram da kažem da ne znam kako mi je ova pizza promakla do sada (valjda zato što nema meso). Pelat, mocarela, pesto od spanaća, rikota i BADEM- na pizzi? Zajednički smo konstatovale da nas odavno kombinacija neobičnih ukusa nije ovoliko oduševila, a ova pizza je svakako sjajan izbor za tople dane koji dolaze, kada nam se ne jede teška hrana. O testu za pizzu u Pomodoru ne treba ni govoriti- tanko, hrskavo, za prave ljubitelje italijanske pizze.

Kako nam je ostalo malo mesta u stomaku za desert, odlučile smo da podelimo porciju kanola (2 komada, RSD 280). Ovu poslasticu kuvari iz Pomodora su obogatili pomorandžom u želeu koja se nalazi sa unutrašnje strane hrskavog testa i pravi odličan balans punjenju od rikote. Zanimljiva ideja, pogotovo ako uz to ide i espresso da zaokruži priču.

Sigurna sam da će Pomodoro nastaviti da gazi svojom oprobanom stazom uspeha, bez ustupaka, čuvajući dobro svoje stalne goste. S obzirom na to da je nakon 10 godina njihovog postojanja konkurencija i dalje slaba, sigurna sam da dobro čuvaju svoj tajni recept.

Foody club je novi online servis za naručivanje hrane u Beogradu, koji pored lakoće naručivanja nudi i sistem sakupljanja bodova koje kasnije možete da zamenite za hranu. Minimalna dostava za piceriju Pomodoro je RSD 500, a ako vam je od našeg teksta krenula voda na usta, u specijalitetima o kojima smo pisali možete uživati kod kuće odmah, klikom na foodyclub.rs!