Casa Nova – Mala lekcija o džentlmenstvu

S vremena na vreme, pogledam kako se beogradski restorani kotiraju na TripAdvisoru. Ne znam da li to i vi radite i koliko vam realno deluju te ocene, ali iz našeg iskustva, veoma često su ta rangiranja daleko od realnog. Među top 10 preporuka su se, ovog leta, infiltrirali neki lokali brze hrane (ne posebno dobre) i neke kafane za koje ne znam kako bi dobile dobru ocenu čak i od sopstvenog osoblja. Jedan restoran sa te liste mi je, ipak, privukao pažnju. Sve češće se pominje i u mojim krugovima, a iako se dugo nalazi na istom mestu u gradu, nisam baš skoro svraćala. Utisak od ranije mi nije bio naročito povoljan, ali čini se da se nešto promenilo.

Casa Nova baštica

Poznata i estetski privlačna, romantična baštica restorana Casa Nova sa dugačkim prozirnim baldahinima na jednom gornjedorćolskom uglu, oduvek je delovala kao “skupo” mesto, mada najčešće praznjikavo, iako je lokal sasvim mali – nekoliko stolova u prizemlju i još toliko na malenoj galeriji. Prve dane jula smo iskoristili da proverimo šta se to promenilo. Na samom početku, gotovo da smo odustali zbog mnogo dečje graje u bašti – iskreno, ne razumem dovođenje male dece u “fine” restorane i volim da uživam u svom obroku bez obaveze da pitomo tolerišem podmladak koji se igra žmurke ispod mog stola ili trči kroz lokal. Uz to, konobar nas je obavestio da je sto koji želimo (a jedini je bio udaljen od dečije maršrute kroz lokal) već rezervisan, ali pošto smo rekli da želimo da ručamo, odjednom baš i nije bio rezervisan. Razumem da postoji ta potreba osoblja da sačuva namešten banket, čak iako je ovaj restoran malo nazadovao od finih damastnih stolnjaka koje pamtim, do sadašnjih grubih nadstolnjaka, što mi se lično ne dopada  i odbrani ga od gostiju koji će samo popiti pićence i rasuti pepeo od cigareta svuda po stolnjaku. Ipak, mislim da bi trebalo pronaći način da se gosti edukuju i da se ne dolazi u ovakve situacije, jer je uvek pomalo neprijatno.

Casa Nova ulaz

Takođe, iskoristiću ovaj tekst da pokrenem još jednu temu o kojoj se retko govori, a verujem da nismo jedini koji su to iskusili u restoranima, uključujući ovog puta i Casa Novu. Ukoliko muški gost, posebno stariji od, recimo, 35-40 godina dođe sa damom ili damama, on od tog trenutka postaje vrhovno božanstvo za osoblje. Ta pretpostavka da je muški gost onaj koji plaća i od koga zavise svi izbori je nešto veoma tipično za naše podneblje, ali nije retko ni u mnogo razvijenijim sredinama. Od izbora vina (za koji sam jedan jedini put u Beogradu doživela da se konobar zapravo obraća meni – da li bih želela da JA odaberem i probam vino), preko preporuka hrane kako bi se umilostivio želudac platiše, ceo ritual je ponekad veoma iritantan za žensko društvo, koje služi kao ukras oko sveznajućeg gladnog muškog gosta. Kako je naš Nikola to protumačio “Pravi muškarac za stolom uvek želi da mu je žena u društvu najbolje poslužena, ali konobari tu naprave najveću grešku”. Zanimaju me i vaša iskustva na ovu temu, slobodno ih podelite u komentarima.

Casa Nova – Brusketi sa dimljenim lososom i dimljenim biftekom (2 porcije)

Dakle, nakon što je naš muški član društva izabrao šta želi, nas dve smo takođe poručile. Kako nam je konobar preneo, bifteci su njihova najveća snaga. Odlučili smo se za dve varijante – u sosu od vrganja (RSD 1670) i u sosu od konjaka sa pinjolama (RSD 1660). Pored toga, kao predjelo smo uzeli i dve porcije brusketa – jedne sa dimljenim biftekom (koji sami mariniraju 20 dana i dime) i jedne sa lososom. Poručila sam i paradajz čorbu koju sam veoma želela da probam, a dodali smo i mediteranski miks salata sa mocarelom.

Casa Nova – Mediteranska salata – mocarela, mix zelenih salata, paradajz, kukuruz, kapar, pinjole

Paradajz čorba (RSD 290) je veoma ukusna. Lepo je začinjena i fine teksture. U opisu koji je naveden u jelovniku piše da je sa mileramom,  pistaćima (nisam ih ni osetila, ni videla) i tost hlebom, koji nisam dobila ni uz čorbu pri serviranju, ni uz naknadnu molbu. Ali jeste veoma dobra. Što se tiče brusketa, pošto meso lososa ne jedem, mogu da posvedočim da je opcija sa dimljenim biftekom (RSD 335) odlična – posebno ukusno marinirano i dimljeno meso – pravi delikates, ali za lososa zamislite po želji, prema fotografijama i svom ukusu – moje društvo je potvrdilo da su dobri (RSD 345). Inače, nekom interesantnom proporcijom, dobili smo 5 brusketa sa biftekom i 3 sa lososom, ali se nadam da je zbog toga što sam prokomentarisala pri porudžbini da ne jedem meso lososa. Mediteranska salata (RSD 670) je, takođe, bila odlična: bogata i fantastično svežih sastojaka, vrlo izdašna, mada potpuno nezačinjena. Srećom, karafindl sa maslinovim uljem i balzamikom bio je deo standardne postavke na stolu, što Nikola i ja posebno cenimo.

Casa Nova – Biftek sa vrganjima

Bifteci su stigli. Ono što me nije oduševilo je način serviranja, i to iz dva razloga: prvo, volim kada biftek “leži” i nekako čeka da bude pojeden, a ovaj sistem koji podseća na voćni kup mi nije baš po ličnom ukusu i podseća na kafe restorane i drugo – oba bifteka su identično servirana, poslagana u taljata stilu na pekarski krompir (odličan) i sa pohovanim kolutovima luka na vrhu. Nema nikakve vizuelne razlike između tanjira sa biftekom u sosu od vrganja i onog sa biftekom u konjak sosu sa pinjolama. Identični tanjiri. Ukus je ipak različit i vrlo dobar, ali ne i i spektakularan. Balansiran odnos sastojaka sosa i lepo srednje ka blago pečenom mesu. Ipak, ukus konjaka se ne oseća u sosu, iako sam se radovala da hoće, jer sam obožavalac crvenih mesa spremanih sa alkoholnim pićima (u crvenom vinu, pivu, viskiju, konjaku, you name it…) Dakle objektivno veoma ukusni i dobri bifteci, ali ipak ispod mojih subjektivnih očekivanja.

Casa Nova – Biftek u sosu od konjaka, sa pinjolama

Opšti utisak je da se posvećuje dosta pažnje pripremi hrane, jelovnik je lepo izbalansiran za svaki ukus, a ponuda vina je mala, ali vrlo dobro postavljena. Mi smo se odlučili za špansku rioju Campo Viejo (RSD 3690 za bocu 0,75l). Nakon te boce, poručili smo i još jednu čašu istog vina, koja je bila bolje temperirana, očigledno dekantirana, pa time i  “vazdušastija” i punijeg ukusa, pa ukoliko vam nije potrebna boca, opredelite se za ovo vino na čašu – više ćete uživati ili pak tražite da se vino dekantira, što ja nisam uradila.

Opšti utisak je da restoran Casa Nova ima prava da se nađe u društvu vrlo, vrlo dobrih, ali ne i najboljih u gradu. Iako je naš konobar bio izuzetno uslužan, ostao je utisak da je njegova posvećenost rezervisana ipak pretežno za gosta kog je procenio kao finansijera, ali upravo je ovaj momenat, uz neke manje “anomalije” koje sam pomenula – ono što je potrebno “ispeglati” kako bi Casa Nova prešla iz odličnog u izuzetno društvo. U ligu izuzetnih gastro lokacija Beograda.

Sve fotografije obroka: Ukus Beograda

Fotografije eksterijera: Casa Nova Facebook page

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Jelena Ignjatić

Oblikovala nepce u dedinom vinogradu, pa na putovanjima. Skriboman, žongler, muza i avanturista. Oslobodilac lepih tajnih stvari.