Campo de Fiori – Gde nastupa tačka ključanja

Kažu da je italijanska kuhinja jedna od najpopularnijih kuhinja u svetu, verujem da je i mnogima od vas omiljena. Ono što je čini toliko rasprostranjenom je svakako jednostavnost pripreme i dostupnost namirnica. Mogla bih da živim na pizzama i pasti, siru, mirišljavim mediteranskim začinima, maslinama i vinu. Povrće, mirise i boje na tanjiru obožavam, meso nije glavni sastojak moje kuhinje, kao ni kod italijana, te su mi zbog toga i bliski. No, uprkos toj jednostavnosti, teško je pronaći restoran sa pravom italijanskom kuhinjom, svežim sastojcima i kvalitetnim načinom pripreme.

Campo de Fiori, kuhinja

Kada se uželim Vojvodine, ja pohitam na Zemunski kej i uživam u ravnici. Tako sam jednog popodneva sa prijateljicama zalutala u uskim ulicama Gardoša i našla se pred vratima restorana Campo de Fiori. Svojevremeno sam čula dobre kritike na račun njihove kuhinje, te smo bez razmišljanje ušle. Sam ulaz nije ostavio dobar utisak na mene, mračan podrum, bez dnevne svetlosti, skučen prostor i zbijeni stolovi.
Restoran je više u stilu nekog lokalnog kafića, drvene stolice, zidovi od kamena i po neki simpatičan suvenir koji vas podseti da se zapravo nalazite u italijanskom restoranu. Ono što je mene ostavilo u čudu, jeste „kuhinja“ koja se nalazi u šanku. Prostor sa lošom ventilacijom, miris hrane pomešan sa mirisom duvana, a na takozvanoj kuhinji, odnosno u šanku zalepljen znak „zabranjeno pušenje“. Pomislih daleko od restorana, više kao neki objekat brze hrane.
No, ne posustajem pred prvim utiskom, poručujemo hranu. Krećem od onog što je bazično za svaki restoran, prvo probam najjednostavnije recepte kako bih mogla da utvrdim istinsko umeće kuvara, odlučujem se za pastu sa povrćem i pilećim belim mesom, spaghetti con pollo e verdure (RSD 750).

Spaghetti con pollo e verdure

Nešto što i sama često pravim u svojoj kuhinji. Prvi utisak, bledo, neinovativno, nezačinjeno, bez ukusa, povrće suviše krupno isečeno. Da nisam bila izuzetno gladna, verovatno bih vratila ceo tanjir netaknut natrag. No, kako sam neko ko zaista sve može da pojede, nastavila sam sa obrokom. Ukusnije paste sam jela čak i na ulici, odnosno u takozvanim novim „street pasta barovima“. Obrok je bio u rangu kada ga pripremi neko ko je potpuni početnik u kuhinji. Umesto svežeg bosiljka ili parmezana radi lepšeg ukusa, dobila sam tanjir koji je ukrašen mrvicama bosiljka iz kesice. Potpuno razočarenje, očekivala sam rapsodiju boja na tanjiru, a dobila bezukusnu mućkalicu.

Ravioli in salsa verde

Pokušavam da popravim utisak i isprobavam ukuse sa ostalih tanjira na kojima se nalaze: ravioli sa spanaćem i brokolijem – ravioli in salsa verde (RSD 760), kao i mlinci sa ćurećim belim mesom – Tacchino Burrino (RSD 770). Ravioli za nijansu ukusniji od mog jela, loš način serviranja, porcija obilna, ali i dalje ne dobijaju prolaznu ocenu. Slede mlinci, izgledaju najukusnije od svih poručenih obroka. Jelo je slasno i sočno, za moj ukus samo previše masno, ali u odnosu na prethodna dva, ukusno! Dodatno razočarenje stiže u vidu rukole. Kako volimo svakom jelu da dodamo ovaj zeleniš, poručile smo porciju rukole koja je stigla u tanjiru, polumrtva. Verovatno je stajala nekoliko dana, ispod zelene površine bili su uvenuli, žuti i smežurani listovi.

Tacchino Burrino

Uvek u životu dajem dve šanse, kako ljudima tako i hrani, ali ako me razočaraju oba puta, onda idu na crnu listu. Da bi ocena bila realna, vratila sam se nakon svega par nedelja da probam i čuvenu pizzu. Iskustvo ništa bolje, samo sam potvrdila prvobitan doživljaj. Odlučila sam se za pizzu sa rukolom, parmezanom i pršutom – prosciutto, rucola e parmiggiano (RSD 820), od svega najlepša je bila pršuta.

Pizza prosciutto, rucola e parmiggiano

Prvo iznenađenje, pizza je stigla na naš sto za manje od 5 minuta, očigledno su je već imali pripremljenu i samo dodali nadev. Testo bezukusno, bledo, nepečeno, hladno, ličilo mi je više na testo za mlince. Rukola me je gledala tužno i opet je bila „mrtva“, parmezan bez ikakvog određenog ukusa, pelat previše redak. Kada sam konobarici rekla da nije lepo što smo dobili uvenulu rukolu, samo me pogledala i odnela escajg, ostala sam bez odgovora, o izvinjenju da i ne pomišljamo. Osoblje totalno nezainteresovano. Očigledno da se nešto promenilo u radu ovog restorana, jer sam svojevremeno dobijala dobre komentare na račun kuhinje.

“Rukola”

Da zaključim, maštovitost nula, ukusi se ne mogu pojasniti jer ih nema, serviranje hrane je kategorija kojom se takođe ne mogu pohvaliti, a o svežini sastojaka dovoljno govore fotografije.
Loše iskustvo se uvek pamti, mogu se zaboraviti bivši ljubavnici, popijena prosečna čaša vina, propuštene prilike, ali loša italijanska kuhinja se uvek pamti. Bojim se da će ovo mesto biti na mojoj crnoj listi, iako su takve odluke kod mene baš retke.