Cafe Lavash – Kad se duša od meraka napije

Svako od nas nađe svoje trenutke za merak, ali teško je pronaći pravo merak mesto. Kafanaski merak je kad guštate i nalazite zadovoljstvo i u čaši, i na tanjiru i u okruženju. Kad kažem merak u Beogradu, često me ljudi pitaju da nađem reč sličnog značenja, s obzirom na to da je ovo turcizam i da se teško može prevesti, ja uvek kažem da je to sinergija sa samim sobom, ravnoteža svesti i podsvesti.
To je lepota od koje zastaje dah, ako mene pitate, reći ću vam da je Lavash jedna skladna sinergija noćnog provoda i mesta za uživanje u svakom zalogaju. Potpuna suprotnost od svega na šta ste navikli u Beton hali.

18556142_1392787727480168_4822115049053938306_n

Lavash, enterijer

Da nije meraka život bi bio k’o jelo bez začina, pa tako kad nemate svoju omiljenu kafanu ne možete biti meraklija. Jeste da ovo mesto nije tipična kafana, ali nudi tako lepu kombinaciju balkanske kuhinje sa primesama orijenta i etno muzike uz koju je obezbeđeno putovanje pravo do meraka uz miris tradicije u vazduhu.

Pre nego što sam otišla na kvalitetan ručak u Lavash, nekoliko puta sam bila na večernjim svirkama, uživala u zvucima etno muzike i odmah sam rekla – ovo je mesto po mojoj meri! A onda sam jednu lenju subotu popodne povela sestru da istražimo ponudu sa menija! Putovale smo od Sarajeva do Persije i beše to živopisno putovanje. Započele smo ga uz meze koje se sastojalo od humusa (RSD 250) i cvekla lebaneh namaza (RSD 250) – pečena cvekla sa grčkim jogurtom, sve to posluženo sa Lavashom. Ako se sve vreme pitate šta je Lavash, i ja sam saznala nedavno: tanka, hrskava lepinja koja se pravi od belog brašna. Uf, mene kao ljubitelja povrća i ukusnih namaza, odmah na početku su kupili.

Humus i cvekla lebaneh

Nismo mogle da zaobiđemo pide (vrstu turske pizze), koja to žena ne voli testo?! Iako nas je na početku privukla varijanta nazvana Diveli sa mlevenom junetinom, ipak je prevagnula moja ljubav ka povrću. Na sto nam je tako stigla savršena Birsen Alcler (RSD 490) varijanta, čiji su osnovni sastojci grilovane tikvice, paradajz, orasi i kozji sir. Moja nepca uživaju u kombinaciji neobičnih začina i kvalitetnog povrća više no da mi ponudite bilo kakav biftek. Danima ponavljam da nisam jela pizzu-pitu sa boljom sinergijom sastojaka. Iako izgledom uopšte ne podseća na pizzu, a bogami ni ukusom, ove pizze u izvornom obliku malih čamaca, za mene su zapravo pite.
Usput, saznala sam da se promenio kuvar: prvobitni koji je bio angažovan prilikom otvaranja restorana je otišao dalje na svoja putovanja, a novi kuvar kažu da je došao direktno iz Turske i ne zna ni reč engleskog, kao ni srpskog, tako da je komunikacija u kuhinji vrlo živopisna. No, znamo već da kada je hrana u pitanju, nije teško sporazumeti se.

Pide, Birsen Alcler

Naravno, gde merak kafana da prođe bez ćevapa i to sarajevskih (RSD 380), ako ste bar jednom posetili ovaj grad, sigurno ste ih jeli na Baščaršiji. Pravi ukus mesa, onakav kako treba da bude, u lepinji i sa lukom. Ništa više od toga. Za one koji vole ovaj balkanski paket ukusa, to je sasvim dovoljno, jer znaju da se ćevapi ne smeju kvariti nikakvim dodatnim začinima, krompirićima ili ajvarom, kako ih znaju služiti u ovdašnjim kafanama.

Moram priznati da smo se već skoro pa najele, ali onaj persijski gulaš sa stola je mamio, zajedno sa Lavash salatom, koja je bojama bila pravi letnji predstavnik. Fesenjan, odnosno persijski gulaš (RSD 890) od dinstanih komadića piletine sa orasima, narom, cimetom, muskantnim orahom i tumerikom (kod nas poznatija kao kurkuma), ostao je u senci. Čak i za mene koja sam ljubitelj začina, ovo je bilo previše različitih kombinacija, a možda sam se samo teško uspela prebaciti na Istok posle Sarajeva. U svakom slučaju nije preporučljiv za one koji nisu ljubitelji izrazito pikantnih jela.

Persijski gulaš – Fesenjan

Lavash Salata (RSD 550), koju čine hrskavi štapići povrća, predstavlja moje omiljene grickalice, bez začina, klot. Obogaćena je aromatičnim umakom od grčkog jogurta i ulja od tartufa. Iako su cene svih jela zaista i više nego pristojne, pogotovo imajući u vidu da se nalazimo u Beton hali, primećujem da salata cenovno iskače od ostalih.
Moram napomenuti još i to da nam je konobar bio na visini zadatka, uvek spreman za preporuku uz simpatične dosetke.

Poznato je da ću desert uvek lako preskočiti, zarad dobrog glavnog jela, no ovaj put za baklave se moralo naći mesta. U ponudi između domaće i turske, biram ovu drugu, uz dodatak sladoleda i sa pistaćima (RSD 550). Hm, teško me je impresionirati u ovom segmentu, reći ću samo da je korektna.