Kobaja od zmaja i nevidljivi trbušnjaci – Restoran Holesterol

Ok, ljudi, situacija je sledeća. Ja sam jedan od onih što treniraju da bi mogli više da jedu, trbušnjake nikada nisam video, niti planiram. Kako sam ove nedelje baš preterao sa treninzima, reših da se nagradim ”masno”. A Holesterol zvuči kao mesto gde bih mogao da vratim ovonedeljne izgubljene grame. Zato, pravac Dorćol.

Holesterol bar

Restoran je skrajnut sa glavne ulice, ali opet maltene u centru grada što je nešto na čemu treba zavideti Dorćolcima.  Iako sredom popodne ljudi obično i ne idu u restorane ovde je bilo polupuno. Restoran je koncepcijski podeljen na dva dela. Levo od ulaza je prostor namenjen za piće pored kamina, a desno više namenjen ručak/večera varijanti. Upravo u tom delu sam izabrao sto u ćošku, predviđen za neku romantičnu dvojku – taman za mene i moj apetit.

Holesterol

Kartu pića uglavnom čine vina domaćih vinarija do RSD 2000, ali i ono što me je prijatno iznenadilo – Kišov italijanski rizling na čašu za RSD 180.

Pogled na jelovnik je sve samo ne kratak. Doručak traje od 9 do 12h, a specijalizovani “Blic” (RSD 410) ručkovi se služe od ponedeljka do petka od 12-16h i svaki dan je drugo jelo. Veliki izbor sa roštilja, kao i kuvanih jela – pravi ljubitelji mogu naručiti čak i bele bubrege i brizle. Posebno su izdvojena vegeterijanska jela. Ono što imam u planu da probam sledeći put su pačeća supa i pačeća pašteta, kao i musaka od prebranca koju mi je konobar posebno pohvalio. Iako je bio izložen mom detaljnom ispitivanju jelovnika, konobar me je vrlo profesionalno proveo kroz isti. Po njegovim rečima, najčešće se poručuju  rebarca, butkice i Holesterol šnicla.

Ovog puta, moj izbor je bio ”Holesburger” (mleveno meso od junećeg buta, mesnata slanina, kikiriki i ljuta paprika RSD 530/760) i  ‘‘Kobaja od zmaja” (svinjski i juneći but, suva mesnata slanina RSD 480/680). Navodim po dve cene jer postoje mala i velika porcija. Sve pohvale za taj pristup.

Kobaja od zmaja i Holesburger

Kobasica je ljuta, vrlo dobro ispečena, kažu po gazdinom receptu. Burger sjajno pečen, hrskavost slanine i kikirikija  se sjajno spaja sa ljutinom paprike. Kikiriki inače ume da bude baš nezgodan za kombinovanje, ali ovde ne. Apetit je bio zadovoljen, iako sam od oba jela poručio manju porciju.

Kako sam rešio da probam svaku krempitu (RSD 210) u ovom gradu, ni ovde nije izostala. Kreeeemasta, ogromna porcija, ne najbolja koju sam jeo, ali sjajna svakako. Malo čudno poslužena u staklenoj tacni sa ivicama koje baš odzvanjaju kada se razmašeš po tanjiru kao što ja to radim.

Holesterol krempita

Kada je domaća kuhinja u pitanju, u Holesterolu imaju za svakoga po nešto, zavidim  Dorćolcima. Da li i vi, ostale lokalpatriote, imate neki omiljeni restoran?

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.