Drugi beogradski Krempita maraton

Proleće u meni budi želju da se što više krećem u ovom divnom gradu. I da jedem nešto slatko. A posle prošlogodišnjeg iskustva, znam da šetnju i velike količine slatkog najbolje spaja Krempita maraton. U međuvremenu sam otkrio da postoji još puno ljubitelja krempite kao što sam ja, pa je ove godine broj učesnika povećan za 200% – bilo nas je trojica.  Moji drugari Milan Krunić, Vladimir Markovic LoOney i ja napravili smo plan da posetimo 5 restorana, što je za jedan više nego prošle godine. Takođe potragu smo proširili i na Novi Beograd, pa se može konstatovati da je ovaj maraton već u startu u svakom segmentu veći nego prošlogodišnji. Hm, zvučim kao izborna kampanja…

Prepuna bašta prvog lokala koji smo posetili nas je iznenadila, pa smo odlučili da ipak rezervišemo mesto u svakom narednom restoranu koji smo imali u planu da posetimo. Smeh ljudi koji su zaduženi za rezervaciju, dok im objašnjavamo da dolazimo samo na krempitu nas je svaki put uveseljavao.

Inače ove godine maraton dobija nadimak – Krempaton

Prva stanica

12:15h, Restoran Tako je suđeno

Tako je suđeno krempita

Ovaj restoran je bio u planu i prošle godine, ali nisam bio siguran da ću moći da pešačim toliko, pa je krempita iz tog restorana prebačena za ovu godinu. Usluženi smo u prepunoj bašti i uprkos gužvi vrlo brzo desert je bio na našem stolu. Moram reći da nikada nisam jeo ovako laganu krempitu. Kao šlag sa ukusom krempite. Čak je i kora bila na tom nivou. Ne previše slatka, prava letnja poslastica.  Imao sam utisak da bih mogao 5 porcija da pojedem bez prevelikog truda.

Ocena:  jaka osmica

Cena:  RSD 270

Druga stanica

14:15h, Restoran Ambar

Ambar krampita

Ne stižemo tako brzo  na drugu lokaciju, lagana šetnja i uživanje u čarima proleća u Beogradu nas je ipak malo usporilo. Bitna stavka u ovogodišnjem Krempita maratonu je da trenutno najpopularniji deo grada kada je u pitanju ugostiteljstvo ima u svojoj ponudi moj omiljeni desert. Očekivano, to nije standardna krempita, barem ne po izgledu. Tri kvalitetne kore, između kojih je nafilovan krem, a na tanjiru se nalazi i džem od malina. Navikao sam da je u kombinaciji sa krempitom više prisutna jagoda, ali malina je bila pun pogodak. Krem je bio znatno gušći nego u prvoj krempiti, korica znatno tvrđa. I ova krempita nije bila previše slatka, i to sasvim opravdano, jer je džem od malina bio vrlo sladak, pa su se ukusi sjajno dopunjavali. Najskuplja krempita ove godine.

Ocena:  devetka

Cena:  RSD 360

Treća stanica

14:50h, Restoran Kalemegdanska terasa

Kalemegdanska terasa krempita

Na treću lokaciju smo došli vrlo brzo, prečicom preko stepenica na Kalemegdanu. Doduše u ovaj restoran smo došli najzadihaniji, manjak forme i već u tom trenutku višak šećera u krvi su učinili svoje. Dočekao nas je najlepši ambijent tog dana. I prvi ozbiljniji znaci da postoji mogućnost da kiša pokvari današnje uživanje. Prelepa bašta, sa jednim od najlepših pogleda u gradu. Moram da priznam da krempita kvalitetom nije ispratila divan ambijent. Po formi, tradicionalna, ali pomalo gumenast krem nije bio na visini zadatka. Ne preterano slatka, na momente se osećao ukus limuna. Po boji me je malo podsetila na prošlogodišnju krempitu iz Kluba književnika.

Ocena:  sedmica

Cena: RSD 310

Četvrta stanica

15:45h, Dvorište mezestoran

Mezestoran Dvorište krempita

Četvrtu lokaciju smo najteže pronašli, valjda zbog promene vremena, i blagih halucinacija. Lepa, ušuškana bašta u centru grada,  ponudila je dozu smirenosti posle pešačenja kroz gradsku gužvu. Ova krempita je ličila na krempitu iz restorana Ambar, ali samo po izgledu. Ukus je bio najintezivniji, kora najhrskavija, a krem najslađi do tog trenutka. Kao dodatak ukusu, krempiti su dodate višnje. Meni lično su i  jagoda i malina bolji izbor, ali to nije remetilo vrlo pozitivan stav prema ovoj krempiti.

Ocena:  jaka devetka

Cena:  RSD 350

Peta stanica

16:50h, Restoran Tabor

Tabor krempita

Na putu do Tabora smo malo varali, i jedan deo puta prešli tramvajem. Neka bude da je to zbog one kišice što je počela da pada, a ne zbog našeg umora. Nismo baš toliki profesionalci. Ova krempita je bila najtradicionalnija, ovako je verovatno zamišljate kada želite da je poručite u restoranu. Kompaktna, slatka, sa laganom koricom, za koju ti ipak trebaju i nož i viljuška.  Kada se pomeša sa topingom od čokolade dobija se interesantan ukus koji nameće jedno pitanje – zašto još uvek nije niko napravio čokoladnu krempitu. A ako je neko jeste napravio, neka bude ljubazan da me pozove na degustaciju.

Ocena:  Devetka

Cena:  RSD 300

Konačno, kraj maratona. Uz litre vode, mogu samo da konstatujem da je ove godine sve bilo mnogo raznovrsnije.

Ono što je identično prošlogodišnjem maratonu je težina prilikom davanja zaključka. Najinovativnija kombinacija ukusa  je u Ambaru, najlepši ambijent je na Kalemegdanskoj terasi, najintezivniji ukus  je u Mezestoranu Dvorište, najbolja cena je u Tako je suđeno, najtradicionalnija je u Taboru. Posle prošlogodišnja 4 restorana i ovogodišnjih 5 mogu samo da kažem da nisam bliži odluci koja je krempita u Beogradu najbolja. 

Prošle godine sam se manje zabavio, maraton je ipak mnogo zanimljiviji kada nas ima više i kada možemo da upoređujemo utiske. Ono što mene fascinira je činjenica da smo pojeli 5 kolača, različitih i po ukusu i po izgledu, a svi se imenom vode kao jedan isti kolač – Krempita. Svakako se ovo istraživanje neće završiti ovogodišnjim Krempatonom, očekujem da ću se sledeće godine u još većem društvu ponovo dobro zabaviti i da ću konačno otkriti koji restoran u Beogradu ima u svojoj ponudi najbolju Krempitu.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.