Gastronomska tura do Zagreba

Moje pripreme za putovanja obično se zasnivaju na istraživanju znamenitosti koje treba posetiti, a tu su naravno i nezaobilazni restorani. Napravim ceo spisak šta ne propustiti, ali kada idete samo na vikend, obično ne uspete da vidite sve, a onda vas neka mesta privuku sa ulice i tu kreće neplanirano putovanje. Traganje za novim i nepoznatim, otkrivanje ukusa, upoznavanje lokalaca. Ovo je moj predlog mesta za dobar ručak, kafu i uživanje tokom boravka u Zagrebu.

Pijaca Dolac

Naravno, nezaobilazno mesto u novim gradovima su mi pijace. Pričati sa tim običnim ljudima, kupiti ulje, lavandu ili jabuku za doručak je za mene nezaobilazno. Uživam u ranom ustajanju i osluškivanju pulsa grada ranom zorom, dok većina spava. Valjda zbog svega toga i spadam u gastronomskog turistu: po opisu Halla i Mitchella (Gastronomic tourism – comparing food and wine tourism experiences) to su oni koji pokazuju šire interesovanje za kulturu i prostor na kome se proizvode hrana i vino. Kada ste u Hrvatskoj ne propustite da probate paški sir, najpoznatiji sir sa ovih prostora. Poseban je zbog svojih aroma, koje dolaze od aromatičnih biljaka sa otoka Paga, na kome pasu paške ovce. Uz čašu dobrog vina, nema boljeg uživanja.

Šta sam otkrila u Zagrebu? Zagrebačka kulinarska scena je moderna, urbana i najzastupljenija je italijanska kuhinja. Sa ulice nas je već prvi dan privukao restoran Carpaccio, smeštan na šetalištu u Teslinoj ulici, pa smo tako zanemarili onaj moj spisak restorana za obići koji sam unapred napravila. Restoran je bio pun, no kada su čuli po naglasku da smo iz Srbije, vrlo rado su nam pronašli sto. Prvo što se primeti jeste zdrava i vesela radna energija, uprkos gužvi. Restoran je svetao, prostran, sa obiljem stolova, na zidovima su replike plakata iz najčuvenijih italijanskih opera Đakoma Pučinija “Madam Buterfly”, “La Boheme”, “Turandot”, te sve to čini atmosferu ugodnom i prijatnom.

U jelovniku preovladava tradicionalna italijanska kuhinja, ali taj dan smo se odlučili da probamo nešto što je van menija, po preporuci vrlo ljubaznog konobara. Odluka je pala na confit od patke i jagnjeće kolenice, ipak nam je bila potrebna jaka hrana za celodnevno hodanje! Ovaj restoran svakako nije običan italijanski. Konzumiranje hrane umesto epizodnog doživljaja postalo je spektakl. Naknadno smo saznali, da je naš izbor restorana bio sjajan, jer kako kažu lokalci, to je prava mala gastronomska Italija u Zagrebu.

Confit od patke, iako je klasično francusko jelo, u ovoj tratoriji je bio vrhunski. Sočan, idealno slan, uz kombinaciju povrća i korice narandže koja mu je dala poseban šmek i savršen balans ukusa. Confit predstavlja metodu pripremanja mesa (obično patke, guske ili svinje), na laganoj vatri u sopstvenoj masnoći. Pre rashladnih uređaja, ovo je bio idealan način čuvanja mesa na duže vreme, čak do 6 meseci. Danas se confit u restoranima smatra specijalitetom.

Slučajno ili ne i drugi restoran koji me oduševio, bio je takođe italijanski. Pizzeria Fianona smeštena je na Zagrebačkom Laništu, malo dalje van centra grada. Probali smo zapečene njoke sa škampima, pizze i paste, i zaista sve je bilo odličnog kvaliteta. Sa vrata se oseća predivan miris iz kuhinje, hrana vas prosto mami. Ono što ćete sigurno primetiti u svim lokalima jeste odlična usluga i umeće konobara da vam ponudi neke nestandardne specijalitete koji se ne nalaze na meniju.

I za kraj, naravno, gde popiti dobru kafu. Iako nisam veliki ljubitelj kafe, dobila sam preporuku da obavezno svratim u Eliscaffe mikro pržionicu i kafe bar. Idealno za početak ranog jutra jednog turiste, da se dobro razbudite i krenete u dalje pohode. Upoznala sam i vlasnika, koji mi je objasnio da je beogradska ekipa iz Pržionice kao i drugih lokala dolazila kod njega na obuku.

Predivan Zagreb, sjajna hrana i uživanje zagarantovano!

Dobar tek 😉

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Vanja Vidaković

Zaljubljenik u hranu i lepu reč. Voli da kaže da najbolji zalogaji često proističu iz kombinacije jednostavnosti i bezgranične ljubavi.