Gastro-hodočašće: Šta sve možeš da pojedeš od Beograda do Toskane?
Najlakši način da započnemo svađu jeste da mi kažete da ste najgoru pizzu/sladoled/pastu jeli u Italiji. Jednostavno ne znam kako vam to uspeva. Italijanska kuhinja je jedan od glavnih razloga zašto za putovanja često biram ovu zemlju. Ako sve ostalo propadne, jedno je sigurno – dobro ćemo jesti. Ovoga puta moja finalna destinacija bila je Toskana, a kako bismo videli što više, moji saputnici i ja jednoglasno smo odlučili da u ovu avanturu krenemo kolima. Regija poznata po nepreglednim vinogradima i maslinjacima potpuno nas je oborila s nogu i pružila nam mogućnost da sprovedemo pravo malo gastro-hodočašće. Ponegde smo zalutali, nekih mesta smo se setili od ranije, a neka su nas privukla nepreglednim redovima koji uvek obećavaju dobar zalogaj.
1. Stanica: Trst
U potpunom neizdržu da se što pre pojede nešto ˝stvarno˝ italijansko, uz mali nagovor sunčevih zraka, odlučili smo da prva pauza bude u Trstu. Ako ste brinuli, Trst je i dalje naš, a jugoslovenski je zvaničan jezik. Na preporuku jednog od saputnika sedamo u restoran Al Barattolo koji se nalazi baš prekoputa srpske crkve Sv. Spiridona u samom centru grada. Meni nam zadaje prave muke, jer nikada u životu nisam videla raznovrsniju ponudu pizza i pasti u jednom restoranu. Iako konobar tvrdi da je njihova Capricciosa najbolja u tom delu Italije, odlučujem da za početak hodočašća uzmem moju omiljenu kombinaciju: paradajz, mocarela, pršuta i rukola. Dobila sam baš ono što sam očekivala- vrhunske sastojke, kako tvrde direktno iz Kampanje, i savršeno hrskavo testo. Beogradske cene, suvi centar Trsta, savršen pogled, čaša Aperola, savršena pizza: šta devojka može još da poželi za početak puta?
Pizza izbor / Al Barattolo, Trst
2. Stanica: Padova
Po dolasku u Padovu odmah nas je dočekalo prijatno iznenađenje – u prizemlju naše zgrade nalazila se gelateria ispred koje je u 22h bio red od najmanje 15 metara. Da li smo toliko umorni da ne probamo? Naravno da ne! Gelateria Romana oduševila nas je neobičnim ukusima u ponudi i apsolutno opravdala čekanje u redu. Nakon doručka i cappuccina na uličnoj prikolici kod veoma šarmantne starije Italijanke, vratili smo se sutradan na mesto zločina, kako bismo se zasladili pred nastavak puta. Odlučili smo da pružimo šansu palačinkama – moj izbor je pao na poslastičarski krem (nešto poput krema za krempite) i sveže šumsko voće. Dok smo uživali u harmoniji ukusa dozivale su nas i torte iz frižidera, ali ne može čovek sve u životu…ili može da kupi tiramisu sa pomorandžom u čaši za usput?
Red ispred Gelateria Romana, sladoled i palačinka sa poslastičarskim kremom i šumskim voćem / Padova
3. Stanica: Lucca
Obilazeći živopisnu Luku, naišli smo na predivan trg Piazza Dell’Anfiteatro, jedan od zaštitnih znakova ovog grada. Kako je trg pun restorana, odlučujemo se za ne baš kulturnu, ali 100% sigurnu metodu izbora restorana: ˝zaviri ljudima u tanjir˝. Pizza iz restorana Da Gherardo pobeđuje na izboru za Miss Anfiteatra, a ljubazno osoblje nam pomaže da se brzinski smestimo i utolimo glad. Uz bokalče odličnog domaćeg vina, naručujem pizzu Giudittu sa bresaolom (goveđom pršutom zaštićenog geografskog porekla iz Valtelline u Lombardiji). Standardna italijanska pizza. Savršena!
Pizza Giuditta con bresaola / Da Gherardo, Lucca
Dok smo završavali poslednje zalogaje pogled nam je otišao ka gelateriji koja se nalazi odmah pored restorana. Chiardicrema nudi klasičan, veganski i sladoled bez glutena. Od svih ukusa najviše mi se dopao Oreo, i sa njim na nepcima napuštamo gastro-stanicu Luka.
4. Stanica: San Gimignano
Ovaj gradić pod zaštitom UNECSO-a, pored neverovatne lepote i istorijskog nasleđa na svakom koraku, krije prave male dragulje u vidu vinarija, gelaterija i restorana. Kratak predah smo napravili u vešto sakrivenoj enoteci diVinorum, koja sigurno ima jednu od najlepših lokacija u Toskani. Nalazeći se na spoljnim zidinama San Gimignana, maltene u prolazu, uz klupe naslonjene na stare zidine, ova enoteka nudi pogled na prelepe toskanske vinograde i brda. Neprocenjiv pogled ipak ima svoju (ne baš nisku) cenu, ali nećete zažaliti ni jedne jedine sekunde. Preporuka ide i za bruskete sa mocarelom i sušenim paradajzom koji su definitivno najbolji koje sam jela ikada u Italiji.
Brusket sa mocarelom i sušenim paradajzom / Enoteca diVinorum, San Gimignano
Odmah iza ugla, na trgu sa čuvenim bunarom, nalazi se i gelateria dell’Olmo koja tvrdi da ima najbolji sladoled na svetu. Daleko je od najboljeg, ali je daleko i od lošeg.
Sladoled – turistička atrakcija / Gelateria dell’Olmo, San Gimignano
5. Stanica: Firenca
Najveći umetnički centar u Italiji ne zaostaje ni u umetnosti kulinarstva. U ovom gradu se ne smeju propustiti 2 stvari: street food i čuveni stek alla Fiorentina. Kada je u pitanju street food, Italijani su umetnost pravljenja sendviča tj. panini doveli do savršenstva. Pažnju na Il Cernaccino skrenuli su mi dugačak red mušterija i mnoštvo nalepnica za ˝najbolji street food˝, ˝najbolje sendviče˝ i slično, koji prekrivaju čitav izlog. Svi sendviči koštaju 5 evra, a prave ih prave italijanske none (bake) u kariranim uniformama. Vaše je samo da izaberete neku od desetak kombinacija i čeka vas najbolji sendvič vašeg života. Vruća hrskava lepinja u kombinaciji sa pršutom koju režu tu, pred vama, uz dodatak domaćeg paradajza, sušenog na toskanskom suncu i čuvanog u maslinovom ulju, i mocarele. Čista poezija ako mene pitate.
Najukusniji sendvič u životu / Il Cernaccino, Firenca
Kako je napustiti Toskanu bez barem jedne Fiorentine bilo svetogrđe, odlučili smo da pronađemo restoran koji deluje dobro za ovaj poduhvat. Nedaleko od Ponte Vecchia, najpoznatijeg mosta Firence, naiši smo na ušuškan restoran koji za glavni specijalitet ima upravo Bistecca alla fiorentina.
Po čemu je poseban ovaj odrezak? Pre svega, pravi se od mesa goveda vrste Chianina koje se uzgaja u Toskani. Odrezak mora da bude debeo najmanje 3-5cm, a idealno 7. U pripremi se ne koristi mariniranje, a svaki majstor ima svoju omiljenu vrstu drveta koje koristi pri pravljenju vatre na roštilju, jer prava fiorentina ima šmek drveta na kom je pravljena. Ne očekujte da vas pitaju koliko pečen želite ovaj stek, jer se zna da ovo meso ne sme predugo da se peče, zbog vrhunskog kvaliteta mesa, koji bi pečenje ubilo. Upravo zato je ovaj stek bio zabranjen za vreme kravljeg ludila u celoj Evropi. Nakon ukidanja zabrane uvedeno je novo pravilo po kome goveče ne sme da bude starije od 24 meseca.
U restoranu Santa Felicita na romantičnom trgu ispred istoimene crkve, ovaj odrezak se služi u porcijama od 1kg za 2 osobe uz grilovano povrće ( 38 evra). Dobili smo zaista pravu fiorentinu, od najkvalitetnijeg mesa, spremljenu kako tradicija nalaže, a priču je naravno propratilo vino kuće.
Bistecca alla Fiorentina / Santa Felicita, Firenca
Naša poslednja stanica bila je fantastična poslastičarnica Neri u blizini, koja nudi različite varijacije najpoznatijih italijanskih kolača koji izgledaju neverovatno. Ja sam izabrala privlačne profiterole od pistaća u hrskavoj korpici i maestralno završila ovo hodočašće, mada sam sigurna da ću se opet vraćati na ova ˝sveta˝ mesta.
Profiterole sa pistaćima i kupinama / Poslastičarnica Neri, Firenca
Aleksandra Ivanović
Beogradsko dete koje je iskvarila Barselona. Uživa u digitalnom svetu, putovanjima i ukusnoj hrani. Životni moto: Eat well, travel often.
