Tragom Amelie Poulain
Na prvi pogled samo još jedan od ušuškanih kafea na Monmartru, Cafe de Deux Moulins je sve osim običnog. Smešten na kaldrmi ulice Lepic, negde između kultnog Moulin Rouge-a i baš onog Moulin de la Gallet-a sa Renoarove slike, ovaj kafe-restoran je prava zvezda boemskog dela grada. Svoju slavu stekao je zahvaljujući filmu ˝Čudesna sudbina Amelije Pulen˝, ali ga pored brojnih turista uglavnom opsedaju lokalci što mu daje onaj pariski je-ne-sais-quoi. Ako se uputite u Pariz, znajte da ga nećete lako naći zbog nekarakterističnog načina na koji se prostire ulica Lepic ali potraga će se na kraju isplatiti.
Kako je Amelie jedan od mojih omiljenih filmova ne možete da očekujete od mene objektivnost. Već na ulazu u kafić sam vrištala od sreće, pa nije mnogo toga moglo da mi zasmeta. Enterijer je baš kao u filmu, a veliki poster zalepljen na ogledalo vam govori da ste na pravom mestu. Iako su neljubazni konobari francuski nacionalni brend, osoblje ovog kafića je bilo veoma uslužno, spremno da posavetuje, nađe mesto kad je gužva, pa i da nas zabavi (šok i neverica!). Menu nije pretenciozan, nudi nekoliko burgera, salata i jela od mesa, među kojima svako može da pronađe nešto po svom ukusu, a tu je i meni dana.
Prvi put kada sam bila u ovom restoranu naručila sam burger sa čedar sirom na preporuku garcon-a i ispostavilo se da je toliko dobar da sam se sledeće godine vratila u restoran samo zbog njega (oko 15 Evra). Meso je bilo zaista vrhunskog kvaliteta, a kao prilog su došli pomfrit i sveža salata. Posebno cenim što me konobar pitao koliko pečeno meso želim, iako je u pitanju restoran u kome se gosti smenjuju kao na traci. Kada je u pitanju dezert, ovaj lokal čuven je po svom Crème brûlée (8 Evra) koji sam, kako ne volim karamel, samo probala, ali ga je moja domaćica u Parizu nahvalila. U karti pića mi je zasmetalo samo što je ovo Pepsi mesto, ali oprostila sam im zbog odlične kafe. Cene su manje-više prosečne za Pariz, a ako svratite predveče ušetaćete pravo na happy hour kada su kokteli i vino 50% jeftiniji. Ako budete moje sreće uhvatićete i živu svirku koja pruža savršenu jazz podlogu za opuštanje posle dugog dana u Parizu.
Kao i ostale turističke atrakcije, ni ovo mesto nije imuno na dodatnu zaradu, pa u njemu možete kupiti razglednice sa motivima iz filma. Ne propustite da obiđete toalet, jer su upravo u njemu izloženi autentični rekviziti iz filma.
Konačna ocena: veoma subjektivan 10. Ako ste fan i budete ga posetili osećaćete se potpuno magično. Ako niste za vas će to biti kafe-restoran kao i svaki drugi u Parizu. Sigurna sam da ima i boljih, ali čarobnijih teško. Neka vas barem na kratko ovo mesto prebaci u čudesan život Amelije Pulen. Uostalom, ˝Les temps sont durs pour les rêveurs.˝ (Vremena su teška za sanjare) Usudite se da sanjate.
Aleksandra Ivanović
Beogradsko dete koje je iskvarila Barselona. Uživa u digitalnom svetu, putovanjima i ukusnoj hrani. Životni moto: Eat well, travel often.
