U beloj košulji na rebarca – RIB’z grill & booze
Kao jedini muški predstavnik ekipe sajta, imam tu čast i privilegiju da sam zadužen za recenzije ”masnije” hrane. A i izgledam kao neko kome je masnija hrana pravo zadovoljstvo. Kako raste popularnost našeg sajta, sa svih strana nam stižu predlozi gde bi trebalo da odemo. U moru tih predloga čuo sam i da je ove nedelje otvoren “RIB’Z grill&booze”. I ja šta ću, ne bude mi teško, odem pravo na Obilićev venac.
Ne volim fast food. Jednostavno, sama ideja da kupiš hranu, stojiš i jedeš mi nije prihvatljiva – sebe, a pogotovo hranu cenim malo više. Ali delovalo mi je da bi ovo mogla da bude dobra stvar, nešto između fast food i restorana. Ušuškano mestašce, prijatno udaljeno od svih onih kafića, i sa svega 5-6 stolova.
Sedam pored prozora, naručujem hladni točeni Erdinger (RSD 130) i lagano krećem da prelistavam jelovnik. Zapravo, prelistavanje je prejaka reč, jelovnik je je na jednoj stranici: 4 finger food varijanti, 5 glavnih jela i 3 sendviča koji čine ponudu doručka.
Preskačem predjelo i odlučujem se da iskombinujem dva jela, koja mogu da se naruče kao standardna i dupla porcija. Naravno, naručujem standarnu porciju od oba. Rib’z burger (burger od čistog junećeg mesa sa barbecue/bbq sosom, Rib’z tajnim sosom, crvenim lukom, kačkavaljem, prazilukom i krastavčićima, uz pomfrit i coleslaw salatu, RSD 550/650) i rebarca (svinjska rebarca u slatkom ili ljutom bbq sosu, takođe sa pomfritom i coleslaw salatom, RSD 690/890). Interesantno je da su oba jela bila poslužena na dasci – izgleda da je baš postao trend u Beogradu da se jela poslužuju na daskama, nije bitno da li je u pitanju predjelo ili glavno jelo.
Burger je bio odličan, lepo pečen, ukusan, ali prilično zaboravljen pored rebaraca koja su bila fantastična. Meso se lako odvajalo od kostiju, sos, za koji sam tražio da bude ljut, se fantastično uklapao. Da nije bilo ljudi oko mene, a i činjenice da sam u beloj košulji, verovatno bih jeo i rukama, bukvalno se nisam zaustavio. Dok jedem, saznajem da je ideja restorana da sva jela budu ispred gosta za 10 minuta od porudžbine, te je stoga i jelovnik prilagođen brzoj usluzi.
Glavno jelo je pojedeno i sada bi svako pomislio da je vreme da se ide. Nemojte biti naivni, poručuje se desert, normalno. U ponudi su dva cheesecake-a, klasični i čokoladni, ali ja se ipak odlučujem za najmasniji predlog. Deep fried bars (RSD 340) su, da prevedem, pohovane čololadice (Mars, Oreo i Bounty) sa kuglom sladoleda od vanile sa strane. Sladoled je ovde veoma fin detalj, stvarno je unapredio ceo desert.
Šokirao sam organizam – ali vredelo je. Uostalom, navikao je na razne šokove. Ovo je moja preporuka za vas – lud i brz svet, ovde možete brzo i uživati. Da li stižete da uživate u hrani?
Nikola Radović
Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.
Ocene
-
Hrana:
-
Ambijent:
-
Usluga:
-
Higijena:
-
Odnos cena-kvalitet:
-
Prosečna ocena:8.2