Restoran Rusmir – Pojeo sam sve sa jelovnika

Nova godina i svi praznici su konačno prošli, količine hrane i pića koje smo unosili u svoj organizam svakako nisu primerene normalnom čoveku, koji zapravo želi da dočeka mirnu starost bez problema sa srcem i jetrom. Ipak, takva je moja okolina, nikada nisam imao muškog uzora koji ume da bude umeren u jelu i piću, dok u mom muškom okruženju sto za šestoro bude mali kada nas četvorica sedne.
Ovoga puta društvo nije bilo veliko, nas trojica kolega sa posla, sa jasnim zadatkom: naći malo jači, muški ručak, čisto da nastavimo u prazničnom ritmu. Znali smo šta ne želimo- ni burgere, ni pljeskavice, ni ćevape, toga nam je preko glave. Od svih opcija koje su nam predlagane od strane prijatelja, nekako se Rusmir izdvojio, pogotovo od kako sam uradio recenziju Rib’z-a, svi imaju potrebu da upoređuju ta dva lokala. Odluka je bila laka, pravac Neimar.

Neko bi rekao neuredno, ja kažem da izgleda muški

Puno puta sam prolazio pored ovog lokala, i nikada nisam znao kuda se zapravo ulazi ni šta je zapravo taj lokal. Sećam se da sam jedanput pomislio da je tu zapravo mesara. Očigledno je da im trafika, koja se nalazi maltene na ulazu u lokal, poprilično smeta. Svakako po spoljašnosti u ovaj lokal nikada ne bih ušao. Ali ovog puta to nije bila prepreka.

u 20 kvadrata na rebarca

Jedina stvar koja zapravo može da ovaj lokal uporedi sa Rib’z-om je mali prostor. Izgleda da u Beogradu ljubitelji rebaraca moraju da ih jedu u 20ak kvadrata. Za razliku od spoljašnosti, enterijer je prijatan, nije se tu previše umiralo u lepoti, dosta jednostavni stolovi, sa klupama i dosta slika na zidovima. Svakako izgleda muški, neko bi rekao i neuredno.
Ako bih okarakterisao enterijer kao jednostavan, jelovnik je još jednostavniji. Više ima pokušaja duhovitosti u opisima jela nego samih jela, da budem precizan tu su samo dve stavke: Kobasice (RSD 690) i Rebarca (RSD 1190). Kada je takva sitiacija, onda uzimam sve sa jelovnika.
Da ne dođe do zabune, u jelovniku je vrlo lepo objašnjeno da postoje 4 vrste kobasica i da možete birate da li ćete da jedete debele ili tanke.  Da vas ne zbuni slika, na slici su tri porcije kobasica.

Tri vrste kobasica

Jedna porcija može da sadrži ili 2 tanke i 2 debele kobasice, ili 3 debele, ili 6 tankih, ili 1 debela i 4 tanke. Kada smo mi bili sve Pivske ljute kobasice su bile vec prodate, te smo mi jeli Roštiljske crvene, Slavonske i Vinske kobasice. Ono čime se hvale je da su kobasice sveže, i da se prave po starom slavonskom receptu bez aditiva i po ukusu se to može osetiti, kobasice su bile sjajne. Sve tri vrste su po meni mnogo bolje kada su tanje, ali daleko od toga da debelim kobasicama nešto fali.

Vruća rebarca

Ali koliko god da su ukusne kobasice, rebarca su ipak ovde pobednik dana. Poslužena u posudi u kojoj su se pekla, a kako su bila marinirana 2 dana u smesi od 11 začina, pa još prelivena kajmakom, ukus je neverovatan. Lako se odvajaju od koske, mekana, nož je u ovoj postavci potrebniji za kobasice. I nema foliranja, kao nećemo da jedemo one divne masne delove, koji su zapravo najukusniji. Ne da smo jeli masne delove nego smo i hleb umakali u moču.

Kada je u pitanju piće, treba reći da imaju vrlo pristoje cene, a svakako se ističe cena vina kuće od 900 dinara za litar, što je za vinarije Kiš i Trivanović vrlo pristupačno.
Kao i moja koleginica Jelena, i ja sam pristalica onog verovanja da posle jakog slanog jela mora da ide jak sladak kolač. Ovde je na meniju bila Baklava (RSD 265), koja je parirala svim ovim ukusima dostojanstveno. Kolegi je čak baklava bila utisak dana.

Dostojanstvena baklava

Svakako moram istaći na kraju da su poređenja sa već pomenutim Rib’z-om  samo gubljenje vremena, totalno dva drugačija načina pripreme. Ovde se rebarca dinstaju satima pa se kratko zapeku, i više će ih voleti tradicionalisti, a Rib’z je približniji ekipi koja voli fast food. Meni su to dva različita jela, i moje mišljenje je da su oba jela odlična.
Rusmir je svakako mesto gde namenski dolazite na kobasice i rebarca, i tu nema dalje diskusije. Ovde se ne dolazi da se uživa u pogledu, lepom cveću, da se oduševljavate tanjirima i čašama. Svakako se ovde ne dolazi na prvi sastanak.
Ovde je hrana jedini razlog.
Ogroman razlog za dolazak.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.