Restoran Ambar – Fanki balkanizacija
Jedan od najnovijih dodataka beogradskoj Meki za letnji provod, dobru hranu i zagrevanje za izlaske, Beton Hali je i Ambar. Naslednik i mlađi brat vašingtonskog koncepta balkanske kuhinje se ugnezdio u društvo najpopularnijih restorana u gradu. Moderan enterijer, dinamično raspoređen oko velikog centralnog šanka, sa otvorenom galerijom i stolovima u dva nivoa želje za vidljivošću – bližim ulazu i izlogu i ušuškanijim u tiho svetlo i boje drveta (gde su i nastale naše fotografije).
Ambar je svoj koncept balkanske fuzije razvio u Vašingtonu, želevši da stranim gostima približi sladostrašće naših prostora, uz originalne proizvode iz regiona, kombinovane sa novim ukusima i dodacima. Odatle potiče i zaštitni znak karte pića – kokteli sa rakijom. Ako kao i ja niste fan rakije, nakon ovih koktela to sasvim sigurno nećete postati, pa vam ih u tom slučaju srdačno NE preporučujem. Meni su prejaki i prezasićeni oštrim rakijskim ukusima. Bojim se da taj tip alkohola nije baš najpogodniji za bazu letnjih pića, ali o ukusima… Znate već. Umesto toga, poručile smo nezamenljivo letnje piće u Beogradu – roze Trijumf iz Vinarije Aleksandrović (RSD 500 za čašu). Ubedljivo najmirisniji roze, čiji se mirisni atomi aktiviraju baš kao i u mom omiljenom parfemu “Escentric Molecules” – kinetičkom energijom – malo protresete čašu i vatromet aromatičnih čestica kreće.
U ovoj gastro avanturi društvo su mi pravile još tri devojke. Suprotno očekivanjima, tražile smo (još prilikom rezervacije) sto u unutrašnjem delu restorana, blizu velikog šanka. Kako mi ovo nije prva poseta Ambaru, lako sam se odlučila za dve proverene varijante, kojima smo dodale još par tanjira. To i jeste način na koji preporučujem da uživate u hrani ovde – veći broj različitih tanjira, koje delite sa društvom. Za letnje veče, uz možda malo preglasne fanki bitove, smo odlučile da izbegnemo ono što se u meniju nalazi u delu koji se naziva “Glavna jela”. Poručile smo vruće lepinjice (RSD 90) i za otvaranje apetita – urnebes i kajmak sa šumskim voćem i pahuljicama pršute (po RSD 220 svaki). Ova dva namaza se takmiče u odličnom ukusu i ako mene pitate – pobednika nema. Odlično otvaraju apetit, a nama su poslužili kao pravi uvod za hrskave tikvice (RSD 390). Svaka tikvica je okrugla, spolja u prhkom pohu i krckava, a unutra mekana, i perfektno se kombinuje sa posluženim umakom od jogurta i začinskog bilja. Podsećaju me na čipove u kazinu, pa svaki put navalim na njih kao propala grofica na sto za rulet. Razlika je ta što čipova od tikvica ima baš dosta i možete da ih delite sa prijateljima, za razliku od čipova za francuski rulet, koje ne možete da delite čak ni sa partnerom.
Probale smo i veoma neobičan tartar (tatarski biftek). Jedino što deli sa poznatim specijalitetom je prepoznatljiv oblik hokejskog paka od fino seckanog mesa. Uz niti šafrana, sos koji ukusom podseća na puter od kikirikija (ali je mnogo složeniji) i sitno seckane glazirane orašaste plodove, vrlo je moguće da će postati moj novi favorit (RSD 690).
Za kraj sam ostavila svoju najiskreniju preporuku. Gambori u tempuri, sa crvenim sosom od paradajza i ovčijim sirom (RSD 670). Ukusi koje nikada ne bih ni pomislila da kombinujem su mi postali najdraži miks. Vodite računa da ova porcija, bez obzira na visoku cenu, dolazi sa samo 3 (i slovima: tri?!) račića, pa poručite dovoljno za sve sa kojima jedete. Naime, jedan ili dva račića su sasvim dovoljna količina po osobi – ukoliko jedete više različitih jela, jer je ukus prebogat i nije vam potrebno pretrpavanje čula nečim ovako kompleksnim.
Poručite slobodno i jednu od najukusnijih krempita u gradu (RSD 360) i pojedite je na terasi, uz drugu čašu pića, tračarenje, kovanje planova i pogled na modni performans sugrađana i stranaca željih zabave. Imate potpuno zaokruženu večernju avanturu na vibrantnom beogradskom gastro keju.
Jelena Ignjatić
Oblikovala nepce u dedinom vinogradu, pa na putovanjima. Skriboman, žongler, muza i avanturista. Oslobodilac lepih tajnih stvari.
Ocene
-
Hrana:
-
Ambijent:
-
Usluga:
-
Higijena:
-
Odnos cena-kvalitet:
-
Prosečna ocena:8.6
2 коментара
Kakve veze imaju gambori u tempuri sa balkanskom kuhinjom,ocekivao sam nesto vise.Ovo je Strahinjica Bana na uscu.
Dragi Krsma, uprkos nazivu, ovo jelo tako dobro kombinuje ukuse da imate osećaj da je nešto što ste jeli kad ste bili mali, mnogo lepo i skoro zaboravljeno. I većina ukusa je takva – neke neuobičajene namirnice za naše podneblje su prilagođene lokalnom ukusu, takoreći posrbljene 🙂 Verovatno zbog ovčijeg sira, iskreno vam preporučujem da probate, bez predrasuda…