Ludost – Radost Disco Grill – Sunce za ručak

“Što je čovjek dalje od ludosti to manje ima od života.”
Erazmo Roterdamski, 1511.

Nakon 2 nedelje nepodnošljive vrućine, stiglo je popodne sa debelim oblacima koji stoje, ne mrdaju preko grada. Sa nešto smanjenim apetitom i usporenim mislima, nekako shvatam da nam jedno mesto promiče već dugo, iako se čini da ima baš sve ono što obično želimo od restorana – zanimljiv meni, simpatičnu ekipu ljudi za koje znamo da ih možemo sresti, fenomenalnu lokaciju i čist dosije – bez ružnih anegdota.

Ludost bašta

Bašta Ludosti odnosno Radost Disko Gril je u bršljanu i drvetu, plus staklo i beton. Izgledom prilično skandinavska, mada nimalo hipsterska, a opet vrlo njujorška, iako nepretenciozna. Iako nije velika, bašta je pregledna i deluje vrlo prostrano. Veoma praktično je povezana sa unutrašnjošću restorana, pa nemate problem komunikacije sa osobljem, koje je šarmantno i uslužno (to znači da su se smejali mojim foricama i pravili se da ono što pričam ima smisla, pa sam se osećala bitnom i mudrom).

Ludost bršljan, drvo, beton

Potpuno neobjašnjivo, iako je bilo oko 18h, meni se pila mimoza. Svetogrđe, pomislićete? E, pa za nedeljno avgustovsko olujno predvečerje u Beogradu je taman, jer je u, na primer, Njujorku u istom trenutku podne i mnoge se damice i “damice” razbuđuju i krmeljave uz doručak i mimozu. Sok od pomorandže i šampanjac za instant razbuđivanje, po ceni ceđenog soka (RSD 430), to je moja čaša zdravlja.

Taljatele sa kozicama, skoljkama i lignjama, miks zelenih salata i mimoza

Taljatele sa kozicama, školjkama i lignjama, miks zelenih salata i mimoza

Ok, orijentisala sam se prema suncu, moru i ostalim lepim letnjim putokazima, pa sam poručila taljatele sa kozicama, školjkama i lignjama. Stižu u finom tiganju, vrele, bogate i sočne od paradajza i belog luka (RSD 850). Sa dodatkom maslinovog ulja sa infuzijom belog luka i čilija, koje mi je konobar ljubazno preporučio, ja sam dobila sezonski obrok pun svežine i ukusa, a konobar je dobio par ne preterano simpatičnih pošalica o belom luku i (ne)ljubljenju.

Elem, svi morski plodovi su savršeno sveži, savršeno pripremljeni u kombinaciji sa (možda grešim, mada teško) domaćom testeninom. Poručila sam i činiju miksanih zelenih salata, prelivenih balansiranim slatkasto kiselim dresingom. Ova salata se u originalu služi sa čerijem i parmezanom, ali sam je ja tražila golu, umotanu samo u fini dresing.

Ludost burger – najbolji u gradu!

Pasta je toliko ukusna da se jede kao na takmičenju – sa kratkim i dubokim udasima i bez deljenja sa prijateljima. Ipak, porcija je bila nešto veća od mog apetita, što je svakako pohvalno. Uprkos tome, odlučila sam da se izborim sa njom do kraja, do poslednjeg zrna kapara. I ne samo to! Morala sam da probam i burger koji me je mamio sa Anjinog tanjira – 300g mesa od bifteka, čedar, ljubičasti kupus i sos koji se preliva preko hrskave lepinje nisam mogla da propustim (RSD 990). Iako nam je konobar naglasio težinu burgera, delujući sumnjičavo prema Anjinoj ženstvenoj konstituciji – ovo čudo od mesa je smazano u rekordnom roku. Prosto zbog toga što je, kako smo spremno i jednoglasno zaključile – najbolji burger u gradu!

Mille-feuille sa malinama

Kao u dobro tempiranom zapletu, tek što sam odložila viljušku, počela je kiša i prebacile smo se u unutrašnjost restorana. Ta pauza je bila dovoljna da se jasno javi želja za dezertom. Konobar je počeo da nabraja: mille–feuille sa vanilom, maskarponeom i malinama i viknula sam “Prodato!”. Nisam ni uspela da saznam šta se još od poslastica nudi. Laka, lagana, lahorasta, leptirić među slatkišima, bogato ukrašena malinama koje osvežavaju jednostavnu, a cenjenu poslasticu, baš po mom ukusu. Kako bih uspela da je savladam nakon sjajnog ručka, poručila sam i šoljicu espresa. To je i moja jedina zamerka – ako ste pratili tekstove, znate da izbegavam kofein. U Ludosti to nije moguće, jer ne služe kafu bez kofeina, mada je naprstak pravog espresa, koji sam ipak tražila, bio veoma ukusan.

Iako sam u restoran ušla doterana, u štiklama i šortsu, zahvaljujući za mene misterioznom odsustvu gužve (stvarno, ljudi, kako je moguće da ovo mesto nije prepuno gostiju, it’s beyond me?!), prepakovala sam se u patike za trčanje i stavila kačket, pa otišla da proverim da li je željno iščekivana kiša zaista donela osveženje Beogradu.

*Higijena – disclaimer. Želim da vam objasnim nižu ocenu za higijenu. Iako nije problematična u samom restoranu (sve je zaista cakum-pakum), budući da je toalet zajednički i za posetioce noćnog kluba i za restoran, meni je to neprijatno rešenje. Ne bih ga nazvala prljavim, samo imam taj osećaj da je u toaletu pre mene bilo pola grada i da mi pranje ruku pre jela nije baš bilo dovoljno.

** Sve fotografije: Ukus Beograda