Prvi beogradski Krempita maraton
Prvi baš topao prolećni dan. Idealno vreme za ideje posle kojih možeš okriviti samo Sunce za ludosti. A dobio sam baš takvu ideju. Upozorenje: ovo ne radite ako niste baš zaluđenik za krempitama ili kompletan idiot. A ja sam oba.
Plan je sledeći: za 4 sata obići 4 beogradska restorana koji nude krempitu. Plan je bio i da me u svakom od njih sačeka po jedna devojka da zajedno degustiramo, ali ja jedva mogu sa jednom da se dogovorim u toku jednog dana, a ne sa 4, tako da sam teret probanja svih krempita preuzeo na sebe. Težak posao, pomislićete ironično, a ni sami ne znate koliko ste u pravu.
Prva stanica
13:15h, restoran Manufaktura.
Manufaktura krempita
Prvi put sam u ovom restoranu, lep i sunčan dan je odličan za sedenje u bašti, pa se i nisam previše udubio u enterijer. A i došao sam samo zbog krempite, nemam vremena za detaljnije gledanje jelovnika. Mada moram odmah da vam kažem da krempite ovde nema u jelovniku, nego se vodi kao ”Kolač dana”. Moja poslastica ubrzo stiže i prvi utisak je da je porcija velika. Činjenica da je od pribora postavljena samo kašičica ukazuje na to da je kora mekana, što i jeste bio slučaj. Krem je sasvim solidan, za moj ukus malo više ”puterast”, ali sve u svemu vrlo reprezentativna krempita.
Ocena: osmica koja naginje ka devetki
Cena: RSD 250
Druga stanica
14:15h, restoran Klub književnika
Klub knjizevnika krempita
Nemam vremena za gubljenje, spuštam se par ulica i već sam u Klubu književnika, kultnom beogradskom lokalu. O ovoj krempiti sam najviše priča slušao i sa ne malim zadovoljstvom sam dočekao i taj dan. Dočekala me je klasična desertna diskriminacija, ne tako retka u Beogradu: ne možes desert pojesti na mestu predviđenom za ručavanje, nego u ćošku kod ulaza iako je bašta bila poluprazna. Ali sve je to bilo brzo zaboravljeno kada je njeno visočanstvo Krempita posluženo. Na tanjiru, presečena na pola, odmah mi je izmamila osmeh na lice. Prisustvo noža i viljuške ukazivali su na to da je korica hrskava, i moram priznati da ne mogu da odlučim da li mi je lepša hrskava korica ili krem koji je bio lak kao oblak. Fantastično!
Ocena: jaka devetka
Cena: RSD 290
Treća stanica
15:15h , restoran Mala fabrika ukusa
Mala fabrika ukusa krempita
Hrabro nastavljam dalje. Pod velikim utiskom prethodne krempite dolazim u najlepši ambijent tog dana. Prelepa bašta, uz dozvolu da sednem gde god poželim. MFU je jedini restoran koji je unapred znao da ću doći i uredno su mi javili da im baš taj dan stupa na snagu prolećni jelovnik, na kojem se neće nalaziti krempita, ali da su sačuvali jedno parče za mene. Moj desert brzo stiže, u ogromnom dekorisanom tanjiru. Krempita je u ovom restoranu najviše imala ukus pudinga, sa mekanom koricom, i ovde je kašičica bila jedini pribor. Rekao bih da je najmanje slatka do sad, ali to mi je čak i prijalo.
Ocena: jaka osmica, koja naginje devetki zbog odnosa restorana prema gostu
Cena: RSD 320
Četvrta stanica
16:15, restoran Zaplet
Zaplet krempita
Halucinacije polako počinju, šećerni udar se očekuje, ali još odlučnije idem ka poslednjoj destinaciji. Imao sam sreće da sam za poslednju lokaciju izabrao restoran koji nije baš poznat po bašti, pa mi je hladovina unutrašnjosti baš prijala, mada je išla na štetu kvalitetu fotografije. U Zapletu su se malo zaigrali sa krempitom: poslužuju je u čaši sa sve jagodama u sredini. Veoma je slatka, ali joj jagode daju osvežavajući ton, a korica je hrskava i slatka. Totalno ludilo od ukusa.
Ocena: devetka
Cena: RSD 280
I sada, koji je moj finalni zaključak?
Klasična krempita je najbolja u Klubu književnika. Ukus je najbolji u Zapletu. Odnos cene i kvaliteta je najbolji u Manufakturi. Usluga je najbolja u Maloj fabrici ukusa. Moraću još da istražujem ovu temu, ali svakako Beograd može da bude ponosan na svoju ponudu krempita.
Ko želi da mi se pridruži u sledećoj epizodi?
Nikola Radović
Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.
