Dimitrije Steak & Pizza – između dve vatre

Beograd je dovoljno veliki grad da svako ima svoj omiljeni deo, kraj ili ulicu. Moj favorit u poslednje vreme je postao Crveni krst sa okolinom. Ima sve što je meni potrebno: na dva minuta je od najužeg centra,  ima dva ozbiljna sportska objekta, pozorište, nalazi se blizu dve pijace. Ali ipak, jedna važna stvar mu fali: restoran iz 9+ kategorije, i to od kako je, nažalost, restoran Zaplet nedavno zatvoren. Iako je velika ponuda restorana u ovom kraju, najveći problem u celoj priči jeste njihov (ne)kvalitet.

Upravo u potrazi za kvalitetom, ovog puta našao sam se u restoranu Steak & pizza Dimitrije, jednom od novijih lokala u ovom kraju, koji se nalazi na nekadašnjem mestu poslastičarnice Buongiorno. Skoro godinu dana radi kao picerija, dok je stejk ponuda od nedavno ubačena. Ovo nije veliki restoran, dva stola sa visokim sedenjem u prizemlju koji imaju pogled na kuvara, i nekoliko stolova na spratu, od kojih su dva u posebnom odeljku za nepušače. Enterijer je svetao i čist, a ambijent veoma prijatan. Ovu recenziju sam inače uradio tokom dve posete u tri dana, jer sam želeo stručnu pomoć najveće ljubiteljke pizze u ekipi, Aleksandre. Kako ja pizzu ne volim, smatrao sam da nije fer da ne ocenimo i drugo jelo koje se nalazi u imenu restorana i čini osnovu njegovog koncepta.

Rozbif steak

Prvi put sam sasvim slučajno došao i seo u gotovo pun lokal. Vinska karta je kombinacija italijanskih i srpskih vina po vrlo pristojnim cenama. Želeo sam da jedem T-boun stejk, ali me je konobar uverio da je Rozbif stejk mnogo bolji. Kako se trudim da verujem konobaru kada sam prvi put u nekom restoranu, poslušao sam ga, iako sam imao rezervu zbog činjenice da tog jela nema u regularnom meniju.
Moj Rozbif stejk ( RSD 1950) koji je težio skoro 400 grama je brzo stigao i bio divno srednje pečen. Sa malo ukusnog preliva, odličnim krompirićima i dosta soli i bibera bio je stvarno kao da je pristigao iz mesoždeskog raja. Konkretno jelo, baš po mom ukusu. Uz dve čaše Masciarelli Colline Teatine rozea (RSD 280 za čašu) ručak je bio odličan.
Pomenuo bih da jelovnik nije obiman i odmah sam primetio da nema odeljka za deserte,  iako se sećam da sam ih video na njihovom nalogu na Instagramu. . Kada sam prvi put došao, nije bio spreman čokoladni sufle, pa sam blago razočaran rešio da dva dana kasnije ponovim ručak – u društvu drage Aleksandre.

Pileći stejk

U drugoj poseti sam primetio tablu sa dnevnim jelima, gde se vide cene jela i kolača kojih nema u regularnom meniju.
Ovog puta sam jeo pileći stejk  (RSD 720), odličnu punjenu piletinu sa mocarelom i šunkom, rolovanu u slanini. Kod oba jela, znajte da su porcije velike, te nema preteranog prostora za dekorisanje prilikom prezentacije – sva je pažnja na mesu i na njegovom ukusu.  Mesni deo menija je tako dva puta opravdao ono ˝steak˝ u imenu lokala.  Ali šta je sa onim drugim delom, koji takođe stoji u nazivu ovog mesta? Pizza.

Pizza Mafioso

Aleksandra je odabrala pizzu Mafioso (RSD 750) sa pelatom, mocarelom, maslinama, kobasicom Napoli picante i feferonama (koje je izbacila). Iako su sastojci na pizzi bili zaista korektni, ona je potpuno pala na najbitnijem delu- testu. Ono na šta je testo najviše ličilo je testo kupovnih zamrznutih pizza, što je apsolutno nedopustivo za restoran koji nosi sveto ime ovog jela u nazivu. Jednostavno, mnogo puta smo probali bolju ˝uličnu˝ pizzu, što niko nije očekivao. Kako smo snimili na sajtu restorana da povremeno imaju burratu na meniju, a Aleksandra je ljubitelj iste, pitali smo kako možemo da znamo kada je imaju, ali nismo dobili određeni odgovor (˝S vremena na vreme˝, šta god to značilo).

Za desert sam ovog dana bio u prilici da izaberem Krem od bele čokolade (RSD 300) koji nije bio na visini zadatka, kada se poredi sa mesom. Sladak, ali malo nedefinisan, poslužen u običnoj čaši, pretpostvaljam da sam opet trebao da sačekam sufle koji je bio u ponudi ovog puta.

Krem od bele čokolade

Zajedno smo zaključili da ovaj lokal ima potencijal: odličan mesni jelovnik, ljubazno osoblje, vrlo dobru lokaciju i prijatan ambijent. Čini mi se da se još uvek traže prepoznatljiv stil i da definitivno treba da se koncentrišu na jela od mesa ili jednostavno – da unajme pravog pizza majstora. Upravo je zato bilo veoma teško ˝izvući˝ srednju ocenu, jer između dva jela koja čine osnovni koncept postoji ozbiljan raskorak u kvalitetu. Za sada se utapaju u osrednjost okolnih restorana, a pred nama je vreme koje će pokazati da li su uspeli da naprave korak unapred.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.