Balkon- restoran koji je nedostajao

Iako Beograd sigurno ne pati zbog manjka restorana, jedan specifičan problem se često ponavljao. Gde sesti ako se nalazite u suvom centru grada, ne želite da jedete fast food, a ni tradicionalnu kuhinju, i pride ne želite da za taj obrok potrošite previše novca? Nema rešenja! Svaki od restorana koji bi nam pao na pamet imao bi neko ˝ali˝ i tako bismo ili odustali i kupili cheese u Meku na Terazijama da preživimo ili se spustili u Beton halu ako baš ne žurimo. Čini nam se da je neko ovo primetio i došao na ideju da otvori mesto koje odgovara svim navedenim zahtevima.

Balkon je fino ušuškan u jednoj od najpoznatijih beogradskih ulica – Balkanskoj. Sam enterijer lokala je moderan i nepretenciozan – već isprobana kombinacija industrijskog dizajna i toplih detalja čini da se osećate prijatno. Restoran ime duguje velikoj terasi ispred lokala, pa se unapred radujem toplim danima, iako je lokacija malo nesrećno odabrana, jer je okolina mračna i živopisna na nekom zombi nivou. Uprkos tome, prve pohvale idu na račun osoblja koje se zaista trudi da pronađe sto gostima, i nudi opciju čekanja za barom, što je praksa koju Beograđani mogu da vide gotovo isključivo na televiziji dok gledaju Seks i grad.

Menu restorana pokriva najbolje od italijanske kuhinje i izlazi iz standardne ponude italijanskih restorana u Beogradu. Tako su među predjelima mozzarella in carozza (jelo iz Kampanje) i burrata, zatim panini zbog kojih se radujem svakom doručku u Italiji, a onda i paste i pizze čije je poreklo pažljivo objašnjeno. Za moj ukus, nedostaju samo fiorentina i cannoli, ali daćemo im vremena. Najveća mana ovog menija za sada su greške u ispisivanju italijanskih imena jela.

Kako nas je na večeri bilo troje odlučili smo se za po jedno (ili ipak dva?) jelo iz svakog segmenta– pizzu, pastu i meso. Kako je prijateljski nastrojen konobar posebno pohvalio način na koji se mesi testo, nisam mogla da jedem ništa drugo osim pizze. Izbor je bila Prosciutto (RSD 890) i moja omiljena kombinacija: pelat, mozzarella, pršuta, rukola i cherry paradajz. Testo je opravdalo prethodnu preporuku. Zaista je bilo drugačije od klasičnog tankog italijanskog, a korica je imala specifičnu ˝pufnastu˝ strukturu. Sa sastojcima nisu pravljeni kompromisi- sveže i direktno iz Italije!

Kada je u pitanju izbor pasti, nismo mogli da se odlučimo između ˝klasika˝ i modernih kombinacija, pa je izbor pao na dve- Pasta alla Carbonara (RSD 690) i Fussili con prosciutto (RSD 790). Iako je moja politika da se u restoranu nikada ne naračuje ono što možeš da spremiš kod kuće, rečenica ˝Trastevere originalni recept˝ koja je stajala u stavci paste alla Carbonara značilo je da je ona morala da se proba. Kako se u ovom delu Rima nalaze fantastični restorani, jednostavno nismo odoleli da vidimo da li je stvarno deo te magije stigao do Beograda. Iako izgleda da je ovo jelo ˝sigurica˝ jer ima samo 3 sastojka, šefovo čarobnjaštvo se ogleda upravo u tome da od njih napravi spektakl. I uspelo mu je! Čist 5! Druga pasta je pravo zimsko jako jelo – pršuta, mocarela i scarmozza sir koji ne viđamo često kod nas, i sve to zapečeno u rerni. Pravi izbor za sve one koji ne obraćaju pažnju na kalorije, pogotovo s obzirom da je veličina porcije ˝muška˝.

Involtini di pollo (RSD 790) ili ronice od piletine je sicilijanski specijalitet čija je izvedba više nego zadovoljavajuća. Rolovana pohovana piletina sa mocarelom i parmezanom, u limun sosu, pravi je izbor za one koji žele malo da eksperimentišu, a opet se ne odalje previše od klasičnih jela od mesa. Hrskavo i sočno, ovo jelo fantastično ide uz npr. Sauvignon Blanc vinarije Zvonko Bogdan (RSD 2300). Ovde ide i još jedan plus koji Balkon dobija za dobru selekciju vina, posebno domaćih, što nije čest slučaj sa restoranim ovog tipa.

Konačna presuda je da je centar grada dobio mesto koje je dugo čekao – neku vrstu Pizza bara ili Kote 70 sa druge strane mosta. Mesto na koje ćemo sigurno svraćati na trač partiju sa drugaricama ili biftek sa drugarima, ručak posle subotnje šetnje gradom, ali i na po koju čašu vina uveče. Prijatno, bez velike pompe i lažnih obećanja. Jednostavnost u svom najboljem obliku je baš ono što je centru trebalo.