Ukusi Kube: čime se hrani revolucija?

U odabiru destinacije za putovanje hrana na mojoj listi ZA i PROTIV zauzima visoko mesto. Ipak, kako je Kuba već godinama na mom spisku želja, na put sam krenula pomalo danteovski – ˝ostavite svu nadu (da ćete dobro jesti), vi koji ulazite˝. Svi prijatelji koji su prethodno bili na Kubi su imali sličan opis – hrana je užasna, a alkohol je jeftin. Na našu veliku sreću, prvo se ispostavilo kao apsolutno netačno, a drugo kao apsolutno tačno.

Neki prinicipi za ˝preživljavanje˝ su slični kao i na ostalim turističkim destinacijama – nećete sesti da jedete u restoranu u najprometnijoj ulici kao turista početnik (ili u ovom slučaju Kanađanin) i pitaćete lokalce (mada vam je za ovo znanje španskog gotovo neophodno). Drugi, ipak, zahtevaju da se prilagodite. Imajte u vidu da se nalazite u ostrvskoj zemlji koja je pod sankcijama već 60 godina, gde kuvari nemaju mogućnost da gledaju tutorijale preko  Youtubea i budu u toku sa gastro-trendovima, niti da nabave mnoge namirnice. Pored mesa, voća i povrća, drugih namirnica gotovo i da nema, a Kubanci osnovne namirnice dobijaju od države preko mesečnih bonova. Tako, na dan kada stignu određene namirnice u državne ˝prodavnice˝, u gradu vlada pravi haos, a redovi su slični onima koje smo u Srbiji iskusili devedesetih. Komercijalne prodavnice imaju veoma ograničen broj artikala, a neke za nas uobičajene ne možete nigde da vidite, npr. čokoladu. Zbog ovakve ekonomske situacije, bitno je da zaboravite na sav luksuz kada stignete na Kubu, pa i na luksuz kada je u pitanju hrana. Druga stvar na koju biste trebali da zaboravite je izbor. Dok je na početku teško, ubrzo shvatite da je to zapravo potpuno oslobađajuće.

Kada je u pitanju kvalitet hrane, tu ne treba da brinete. Zbog nedostatka pesticida, gotovo svo voće i povrće je organsko, a oni koji vole ribu i morske plodove posebno će uživati. Kada su u pitanju higijenski uslovi pripremanja hrane, mi smo odlučili da je najbolje o tome ne razmišljati. Iskusni putnici kažu da je čašica ruma dnevno dovoljna za dezinfekciju, što na Kubi nije teško. Vodu ćete morati da kupujete, a od Kubanaca smo dobili posebno upozorenje – da ne pijemo koktele na neproverenim mestima, jer prodavci u njih često dodaju vodu iz vodovoda.

Zanimljivo je da svaki od gradova koje smo posetili ima svoje specifičnosti kada je u pitanju hrana, ali moto je jedan – ˝šta sve možeš da napraviš od povrća (da budem precizna: kupusa, paradajza i šargarepe, uz neizostavni banana čips), morskih plodova i ˝drpanog˝ praseta ili junetine. Dok u Havani možete da naiđete na razne varijacije tipične kubanske kuhinje, u Varaderu se povlađuje ukusu brojnih kanadskih i američkih turista. Posebno mesto zauzima Trinidad, koji pored nekoliko sjajnih restorana ima i pravi kult ulične hrane, pa ga nikako ne treba zaobići ako ste gurman. Posebno mesto na gastro sceni zauzimaju tzv. paladares – porodični restorani koji su, kako kažu Kubanci, oduvek postojali, ali su od devedesetih legalizovani. Obično se nalaze u stanovima, pa zato preporučujem da pogledate u vis.

Pa, krenimo u obilazak!

Prva preporuka odnosi se na doručak. Ukoliko putujete u sopstvenoj režiji i odsedate u privatnom smeštaju, 5 CUC (radi orijentacije 1 CUC=0.9 evra) će vam obezbediti odličan doručak kod vašeg domaćina. Tipičan kubanski doručak podrazumeva kafu, sveže ceđeno voće, jaja, paradajz, hleb i puter, i eventualno parče sira i šunke (u čiji sastav ne bih ulazila). Ukoliko ste tip koji voli da doručkuje s nogu, na Kubi na to možete skoro pa da zaboravite. Kubanske ˝pekare˝ imaju gotovo samo zemičke koje liče na hleb i kolače koji su najčešće kombinacija testa i fila od jaja, kako, naravno, nema šlaga. Pristojna opcija za doručak u Havani je ulična pizza koju možete kupiti za manje od jednog evra i vrlo je ukusna, iako ni malo nalik na italijansku. Dodatan savet jeste da, pored zvanične valute za turiste, konvertibilnih pezosa (CUC), za kupovinu voća na ulici i pomenute pizze ili slične ulične hrane možete koristiti kubanski pezos (CUP) i tako plaćati iste stvari bar duplo manje. Konvertabilne pezose možete zameniti za kubanske u svakoj banci ili menjačnici.

Havana (u-na-na)

Ukoliko pratite ˝where to eat and drink˝odeljke turističkih vodiča, u Havani vlada prava ikonografija Ernesta Hemingveja. Citat Moj Mojito u La Bodeguiti, moj Daiqiri u El Floriditi gotovo se pojavljuje na jednako mesta kao i Čeov ˝Hasta la victoria˝. Ovo je kao posledicu imalo podizanje cena u ova dva lokala na tačno duplo od onoga koliko inače koštaju ova pića, ali i na enormnu posetu turista. Atmosfera u ova dva bara je takva da sam sigurna da ne bi bilo para za koje bi Hemingvej tamo popio piće da je živ. Još jedno kultno hemingvejsko mesto je hotel Ambos Mundos u kom je započeo pisanje romana Za kim zvona zvone.  Iako se rooftop bar ovog hotela takođe nalazi u mnogim vodičima, zbog prevelikog broja turista preporučujem da za pogled na grad izaberete neki drugi, npr. Iberostar Parque Central sa pogledom na Capitol koji oduzima dah, ili hotel Inglaterra. Ukoliko ste se naoštrili da uživate kao pravi Kubanci, u cigar shopu u hotelu Parque Central možete kupiti najjeftinije cigare bez rizika da dobijete lišće banane umesto cigara.

Upravo zbog ovog hemingvejskog pristupa, našu pažnju je privukao restoran El Chancullero koji na ulazu ima tablu u bronzi na kojoj piše ˝Hemingvej nikada nije bio ovde˝. Poeni za humor, ali i za hranu i koktele na ovom mestu. Većina jela košta 5.5 CUC, a specijalitet kuće su škampi u čili sosu koji su u jelovniku pod tajnim imenom ˝sorpresa˝ (iznenađenje) i služe se uz paradajz, šargarepu i krekere. Ovo je prvi ˝hipsterski˝ restoran u Havani koji je nastao nakon što je država dozvolila restorane u privatnom vlasništvu. Ukoliko vidite red, sačekajte, a ako imate sreće dočekaćete mesto na terasi na drugom spratu. Ne propustite fantastične koktele i ceđeno voće, i obratite pažnju na sve detalje u enterijeru, dok suvenire možete kupiti u njihovoj galeriji.

Restoran koji je zauzeo posebno mesto u našim srcima (i stomacima) je El Figaro koji se nalazi u Callejón de Peluquerros (Ulica frizera) i upravo zbog lokacije ima zanimljiv slogan: ˝Hrana bez dlaka˝. Ovaj restoran postavio je unuk najpoznatijeg kubanskog šefa Gilberta Smith Duquesnea, i na meniju ima savršen miks kubanske i internacionalne kuhinje. Specijalitet kuće je jastog u kafi i konjaku koji je ujedno i najskuplje jelo koje smo videli na Kubi (20 CUC). Preporučujem da počnete sa kroketima sa spanaćem i mix tapasima, a zatim izaberete škampe ili jastoga u sosu od putera i začina, koji se služe uz tipičan pasulj i savršen pire od slatkog krompira. Na ovom mestu se služi i ubedljivo najbolja Piña Colada u Havani, postoji 15 varijanti Mojita, a ukoliko ste ljubitej kafe, nemojte nikako da je propustite na ovom mestu.

S obzirom na to da je izbor deserata u najmanju ruku ograničen, kada su slatkiši u pitanju, nije nam teško palo da se orijentišemo na kupovinu Churrosa na ulici.  Zauzmite svoje mesto u redu pored kolica na pločniku i zagrizite ovo parče krckavog raja u fišeku, prelivenog čokoladom ili kondenzovanim mlekom. Ovo zadovoljstvo koštaće vas između pola i jednog CUC.

Varadero

Nastavljamo u Varaderu, gde može da se jede zaista jeftino u nekom od mnogih lokalnih restorana i snack barova. Hrana je više usmerena ka međunarodno poznatim jelima, pa tako u Varaderu možete pojesti čak i odličan burger za 3-5 CUC. U ponudi se izdvaja italijanski restoran (?!) Nonna Tina. Da, znam da je apsurdno jesti na Kubi u italijanskom restoranu, ali njihove crne domaće špagete sa morskim plodovima (9 CUC) obaraju tu teoriju. Fantastično začinjene u paradajz sosu, sa svežim škampima, jastogom (da, da), mušljama i kamenicama, zauzele su visoko drugo mesto na mojoj all-time listi morskih specijaliteta. Pizza je takođe više nego pristojna za kubanske uslove, a šlag na torti je čokoladni tiramisu.

Trinidad (bez Tobaga)

U Trinidadu dolazimo da novih gastro otkrića. Taverna La Botija je mesto koje apsolutno ruši famu da restorani koji imaju preširoki meni obično ne valjaju. Ovde je skoro sve (osim pizze i paste) pravi pravcati comfort food. Pored ˝ozbiljnijih˝ jela poput jagnjetine i piletine, ovo mesto nudi raznovrsni kolaž tapasa na koje bi svaki ljubitelj španske i meksičke kuhinje mogao da se pretplati do kraja života. Hrskava piletina u ljutom sosu, škampi u slatkom sosu, čips od povrća… morali smo da obrnemo još jednu turu! Preljubazno osoblje i živa muzika u popodnevnim časovima su dodatni plus. Za desert promenite lokaciju, i probajte čokoladni (dobro ste pročitali) brownie u kafe-piceriji Adita.

Pored ovih restorana, na Kubi ne smete propustiti da probate jastoga jer ga možete jesti već za 10 CUC, a svežinu ne treba da spominjem. Drugi lokalni ˝specijalitet˝ je kokos koji možete kupiti na ulici ili plaži i uživati u njegovoj vodi za samo 1 CUC, ili ako se opredelite za Coco-Loco tj. kokosov orah sa dodatkom ruma za 3-4 CUC. One hrabrije čikam da probaju uličnu verziju drpanog praseta čija je kupovina avantura sama po sebi, kao i uličnu pizzu na kubanski način u glavnoj turističkoj ulici u Havani, Aguilar. Pored toga, ne treba da vas iznenade prozori kroz koje Kubanci iz svojih prizemnih stanova prodaju sendviče i pljeskavice. Kada je u pitanju sladoled, na Kubi je pored tri Nestle sladoleda (čokolada-vanila-jagoda) koje možete da nađete u prodavnicama, čuvena Coppelia, državni proizvođač sladoleda, koja posluje još od 1966. a u Havani ima svoju najveću prodavnicu u vidu parka. Poseban doživljaj jeste i obilazak pijace, a nemojte se libiti da kupite voće od uličnih prodavaca koji voze kolica sa svežim ananasom, bananama (platanos), papajom (fruta bomba) i guavom (guayaba).

I? Da li sam vas nagovorila da krenete u avanturu života?

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Aleksandra Ivanović

Beogradsko dete koje je iskvarila Barselona. Uživa u digitalnom svetu, putovanjima i ukusnoj hrani. Životni moto: Eat well, travel often.