Restoran Vodenica – Ukusi Dunava

Uspeli smo da na jednom mesto okupimo ljude koji znaju da uživaju u hrani – prave hedoniste, one koji ne jedu samo da bi zadovoljili glad, zato se trudimo da vam uvek donosimo izveštaje sa novih mesta i preporuke. Nekada su to ekskluzivni restorani, neki put ušuškani i skriveni, a danas vam dajemo preporuku za uživanje na reci. Ako ste ljubitelj Dunava, dobre hrane, a pripadate onoj staroj beomskoj ekipi Beograđana, onda ste sigurno jeli u restoranu Vodenica i uživali u specijalitetima od ribe i pričama vlasnika Nenada Živanovića, koji je ovaj splav restoran otvorio davne 1986. godine. Ovo nije jedno od onih mesta na koja idete da biste bili viđeni, niti zbog modernog enterijera, ovde se dolazi da se uživa u specijalitetima od ribe i brojnim pričama alasa. Ovo je mesto sa dugom tradicijom, gde se riba priprema na roštilju na ćumur, jer kako Nenad kaže nikada nije hteo da ubaci friteze te na taj način uništi magiju pripremanja ribe, kako rade mnogi ovdašnji restorani. Restoran ima šarm i toplinu prave boemske kafane, sa drvenim gredama preuzetim iz više od 370 godina stare srpske vodenice.

Zubato sunce se stidljivo probijalo kroz prozore na starom splavu, a mi smo uživali u priči o ribljim specijalitetima koje ovde pripremaju i uz svaki zalogaj „obišli“ smo ceo tok Dunava kroz Srbiju, što je prikazano ilustracijom ispod. Krenuli smo od ribljeg paprikaša,  gastro plovidbom od Sombora, grada u kome se kažu pravi najbolji riblji paprikaš. Pikantna, ljutkasta, crvena čorba, bila je odlična za kasno nedeljno razbuđivanje i lek protiv jutarnjeg mamurluka.

12029608_990931500966879_6675641794503351785_o

Gastronomska plovidba Dunavom

Tradicionalna alaska riblja čorba uz čašu vina, pružila je uživanje svim čulima. Ne postoje dve iste riblje čorbe koje sam probala, svako ima neki svoj „tajni“ sastojak. A ja bih rekla da tajni sastojak predstavlja savršena kombinacija ribe, vode i začina.  Ova pikantna čorba ukoliko niste gladni može čak biti i ceo obrok. Servira se u malim ribarskim kotlićima i u sebi sadrži komade cele ribe, sa vrlo malo koščica.Celu „plovidbu“ upotpunio nam je kulen iz Bezdana, te grilovani homoljski sir koje sam ja preskočila zbog početka posta, ali Jelena i Nikola, kažu da su savršeno pratili celu priču. Kako smo saznali od Nenada, karakteristika homoljskog sira jeste što se pravi od nekuvanog mleka, a ima specifičan ukus zbog bilja na pašnjacima na kojima se hrane ovce, koze ili krave.

collage

Grilovani homoljski sir i povrće

Mene je oduševila vodeničarska lepinja koja se pravi od tri vrste integralnog brašna i semenki, bez kvasca i aditiva, a peče na roštilju. Savršeno hrskava, i odlična kombinacija uz „beli kavijar“ koji se pravi od ikre šarana. Celo predjelo upotpunilo je grilovano povrće i salata od svežeg povrća, kako je ovde popularno zovu „silaža“. Kako smo saznali svi ovi proizvodi se nabavljaju od malih proizvođača iz mesta za koja su specifična, pa se tako i brašno za lepinje proizvodi u vodenicama koje dnevno mogu da samelju maksimalno 400 kg brašna, što ovoj hrani daje poseban i jedinstven ukus.

Predjelo vodenica

Gastronomska plovidba Dunavom – predjelo

Verujem da nisu retki oni koji uprkos silnim zimskim đakonijama, poste. Iz mog iskustva mogu da kažem da uz ribu nije teško postiti. Iako sam predstavnik one klasične kontinentalke, da ne kažem bosanke, kojoj do pre nekoliko godina riba nije bila omiljeno jelo, niti se često nalazila na meniju, u međuvremenu sam postala ljubitelj. Riba je ne samo višestruko korisna za organizam, nego služi i kao prevencija od mnogih bolesti, te je bogata omega 3 masnim kiselinama.

Riba na roštilju

Direktno iz kuhinje, riba se peče isključivo na roštilju

Da bi riba zadržala sva ova svoja korisna svojstva ne bi trebalo da se peče u ulju. Zato smo i odabrali restoran koji, kao što sam već spomenula ribu sprema isključivo na roštilju u šta smo se i sami uverili ulaskom u kuhinju. Dakle, ako smo na Dunavu, logično jedemo rečnu ribu. Lepe zlatne potkovice od šarana uz dodatak barenog povrća, zaokružile su našu plovidbu Dunavom. Na ukus ribe u velikoj meri utiču i marinade (beli luk, peršun, maslinovo ulje) tako da je ova riba imala vrlo pikantan ukus, uz dodatak roštiljskog šmeka. Nekome je šaran samo obična rečna riba puna kostiju, ali pravi rečni šaran pečen na roštilju je nešto što morate da probate. Velika je razlika između rečnog šarana u odnosu na onaj koji je uzgajan u ribnjacima. Jelena se odlučila za pastrmku. Kako ne voli masne ribe, kakav je šaran, niskokalorična pastrmka je bila odličan izbor. Zbog svog blagog ukusa i mirisa, odličan je izbor za one koji nisu ljubitelji ribe, još kad svemu dodate i koju čašu belog vina, užitak je zagarantovan. Ono što takođe morate znati kada je u pitanju rečna riba, zaboravite na escajg. Rečna riba se jede polako, pažljivo i u malim zalogajima, najbolje prstima, zbog svojih sitnih kostiju.

Riba

Potkovice šarana i oslić

Da bismo zaokružili celu priču, desert je bio nezaobilazan. Probali smo suve šljive punjene orasima, smokve punjene bademom i sve to u sosu od vina i uz parče suve pite. Neobičan i jedinstven ukus, tipičan za bosansku kuhinju.

Desert vodenica

Desert vodenica

Naša plovidba Dunavom je uspešno završena nakon skoro tri sata priče uz hranu. Uživali smo u kasnom novembarskom suncu, u jednoj potpuno opuštenoj atmosferi, bio je ovo jedan netipičan ručak u onosu na sve one na kojima smo do sada bili. Ono što je odlično kod ribe i ovakvih obroka, jeste da nakon obilja hrane, ne osećate nikakvu težinu u stomaku. Nutricionisti preporučuju da se riba jede i do dva puta nedeljno, da li iko od vas to primenjuje?

Share Button

Vanja Vidaković

Zaljubljenik u hranu i lepu reč. Voli da kaže da najbolji zalogaji često proističu iz kombinacije jednostavnosti i bezgranične ljubavi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *