Trandafilović bistro – Hladovina sa tradicijom

Prvi zraci malo jačeg majskog sunca stvaraju jednu novu beogradsku dilemu – da li uživati u pogledu na reku ili se sakriti u nekoj bašti i uživati u mirisu proleća iz hladovine. Srećom po nas koji tragamo za dobrom hranom i kvalitetnim pićem, obe opcije nude široku ponudu. Moj izbor ovoga puta pao je na hladovinu bistroa poznatog decenijama unazad po tradiciji srpskog meraka i čaršijskom duhu.

U samom centru Vračara, u hladovini 23 metra visokog i od države zaštićenog javorolisnog platana nalazi se bašta bistroa Trandafilović. Postoje restorani koji tokom godina postanu zaštitni znak nekog kraja, pa su tako meni Trandafilović i Orač oduvek bili orijentir za Čuburu. Ne znam kako se ljudi odluče da zatvore restoran i na njegovom mestu otvore veliku prodavnicu, ali Orač je doživeo takvu sudbinu, pa je Bistro, čiji sam danas gost, ostao sam da brani duh ovog kraja.

rps20160506_143445

Deo bašte ukrašavaju slike

Oduvek mi je bilo interesantno što se ulaz u baštu nalazi na samom pešačkom prelazu, i stiče se utisak da vas put sam vodi da pregledate veliki jelovnik koji dominira na ulazu. Baš me je zanimalo da li vode računa da je jelovnik na ulazu u skladu sa onim u restoranu, jer usled čestih promena cena nekada ljudi zanemare te vrlo bitne sitnice, ali u ovom slučaju je sve je bilo identično. Baštu krase slike starog Beograda, pa se uz karirane stolnjake može naslutiti kako su ovde uživali stari Beograđani.

rps20160506_143418

Moja porcija

Na moju žalost, nisu imali svoje poznate kobasice, pa sam se odlučio da probam „samo“ tri jela. Jedno iz dnevne ponude i dve iz standardne ponude jelovnika. I tražio sam da mi sva tri jela izađu u isto vreme. Mislim da konobarima, posle početnog šoka od količine hrane koju poručim, bude baš zanimljivo da me uslužuju. Sve vreme se smeju i viču „svaka čast“ kada tanjir posle mene ostane prazan. Ili u ovom slučaju daska ostane prazna, jer sam na njoj dobio sva tri jela. Stičem već utisak da Beograđani, ipak, vole da jedu jedino na dasci, ali se nadam da će uskoro taj trend prestati, jer sam se uželeo metalnih ili keramičkih ovala.

rps20160506_143350

Somborski paketić

Iz dnevnog menija sam izabrao somborski paketić (RSD 750): paketić pilećeg filea punjenog sa tri vrste sira, rolovan u pršutu i preliven pečurkama. Ovo jelo sam, u par drugih restorana, u sličnim oblicima već jeo, jer jednostavno volim kombinaciju sira, piletine i pršute. Kvalitetno, dobro spremljeno, simpatičnog izgleda, stvarno izgleda kao paketić kakav bih uvek voleo da dobijem na poklon.

Često se u ovakvim situacijama obradujem kada u jelovniku stoji cena za pola porcije, pa mogu da kombinujem više stvari. Odluka je pala da poručim mariniranu belu vešalicu (RSD 490) i Tranda ćevape (RSD 420). Polovina porcije u oba slučaja teži po 150g, pa mi se činilo da neću preterati. Naravno, prevario sam se.

rps20160506_143526

Marinirana bela vešalica

Oduvek sam imao predrasude prema beloj vešalici, jer je za moje shvatanje pripreme mesa, ovo jelo nekako previše suvo. Ovde me je zainteresovao opis jela: meso koje je marinirano 72h. I moram reći da bolju vešalicu nisam jeo. Mariniranje je odradilo svoj posao perfektno, meso je bilo sočno, ispečeno taman kako treba. Ali, koliko god bila dobra vešalica, ostala je u senci jednog velikog Tranda ćevapa. Mleveno meso punjeno kačkavaljem i zelenom paprikom na ovoj dasci je preuzelo glavnu ulogu. Kako ukusom, tako i vizuelno jer se prostirao maltene preko cele daske. Samo mogu da se nadam da u celu prociju idu dva ovakva ćevapa, a ne da se poslužuje preko celog stola.

rps20160506_143507

Rajnski rizling „Misterija“ vinarije Kiš

Negde na pola obroka, uz konsultaciju sa konobarom, poručio sam čašu Misterije iz vinarije Kiš (RSD 300). Ovaj rajnski rizling je bio od velike pomoći da savladam ˝porcijicu˝ od 600 grama mesa, uz koju se sjajno složio svojim intenzivnom i specifičnom voćnom aromom.

Kada je došao na red desert, oduševljenju nije bilo kraja – u ponudi su imali moj omiljeni kolač iz detinjstva – ledene kocke (RSD 310), kojem sam se naročito obradovao jer sam, na žalost, retko u prilici da ga jedem u restoranima. Porcija je bila velika, ukus lep, bogat i osvežavajući, formom kompaktan i sa više čokolade nego što sam navikao. Razumem da ovaj kolač nije baš poslastičarski izazov, ali dečak u meni se uvek raduje mogućnosti da ga proba.

rps20160506_143601

Ledena kocka

Nisam čest gost u restoranu Trandafilović, svakako ne na ovako obilnom ručku, ali ubuduće ću ovaj pravi srpski bistro, kako sami sebe nazivaju, uvrstiti među svoje preporuke kada su tradicionalni restorani u pitanju.

Share Button

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.

Ocene

  • Hrana:
  • Ambijent:
  • Usluga:
  • Higijena:
  • Odnos cena-kvalitet:
  • Prosečna ocena:
    8.8

1 komentar

  • andja_stay_cool@yahoo.com' andja kaže:

    Ma kakva je ovo ledena kocka, gde je brdo belog fila =( Ove obicne kolace, krempite, ledene kocke…u Lebovskom (ukus i cena su savrseni)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *