Toro Latin GastroBar – Siesta je isključivo poslepodne

Kao što sam već pominjala u nekim od prethodnih tekstova, a neretko i na našem Viber javnom četu, Toro Latin Gastro Bar je jedno od mojih omiljenih mesta za klopu u Beogradu. Iako je u poslednjih godinu dana, posebno tokom letnje sezone postao okupiran gostima koji dolaze na koktele/pićence i da budu viđeni, lepo sređeni i nezainteresovani za mnogo ćaskanja, sa izuzetno glasnom muzikom u pozadini, hrana se nije nimalo pokvarila i još uvek je moj favorit. Možda zato što zaista obožavam južnoameričku i tex-mex kuhinju. Jelovnik u Torou je postavio čuveni chef Ričard Sandoval, pa su tako i Beograđani dobili restoran koji pripada lancu koji se proteže od Njujorka, kroz cele Sjedinjene Države, preko Meksika i Tokija do Dubaija i Katara.

14408104_10154587950754201_1081431570_oxx

Toro miks po sopstvenom ukusu – umesto Latin Experience miksa koji je deo ponude

U želji da iskoristim jedno pomalo posebno veče za svežu recenziju i opis trenutnog stanja (umesto da sumiram ranije utiske), pokušala sam da napravim rezervaciju preko njihove Facebook stranice. Nemojte da napravite istu grešku – odgovor sam dobila tek sutradan. Pozovite fiksni broj telefona za rezervacije, ako možete. Mada vam  ni to neće baš garantovati ugođaj, jer je stočić koji smo dobili uz rezervaciju bio uguran pored vatrogasnog aparata, uz sam ulaz i sa nedovoljno mesta za stolice, pa smo se spakovali kao sardine. Uz već pomenutu preglasnu muziku, taj „poseban momenat“ koji je bio povod za večeru je potpuno izgubljen i ostalo je samo da se posvetimo hrani.

Moja prvobitna ideja je bila da konačno isprobam koncept koji se zove „Latin Experience“ i sadrži „uzorke“ skoro celog menija. Kako je hrana u Torou poput tapasa, to je bila prilika da probam i neke stvari koje do sad nisam (a nema ih mnogo). Međutim, vrlo sam se razočarala kada sam saznala da ovaj koncept ne možete da probate samostalno (košta malo manje od RSD 3000), već svi prisutni za stolom moraju da poruče isto?! Meni je ovo potpuno neshvatljivo – mislim da nikada nisam bila u situaciji da tražim od osobe sa kojom jedem da poruči isto što i ja i nadam se da nikada i neću.

empanade

Empanade sa piletinom Toro

Umesto toga, odlučila sam se za svoj omiljeni kolaž kombinacija – pileće empanade, juneće i takose sa gamborima, sa uobičajenim uvodom od naćosa sa pasuljem i mladim sirom, koji je u Torou deo kuvera. Ove tri kombinacije su moje omiljene i gotovo uvek ih poručujem. Pileće empanade dolaze u formaciji od tri komada, tople su i prepune fila od piletine, povrća i sira, prelivene sosom od manga i mogu da potpišem da im je ukus i kvalitet identičan godinama. Sasvim su blago ljutkaste i uvek ih preporučujem gostima koji nisu ranije jeli u ovom restoranu (RSD 570). Juneći takosi su, s druge strane, malo promenili format – ranije je to bila jedna velika kesadilja izrezana na 3 dela i prelivena sosom od sira, a sada su to 3 mala takosa, ali verujem da je količina zapravo ista, osim što sosa preko – nema (RSD 550). I dalje, jako ukusno i sočno.

empanadice

Takosi sa gambrorima Toro

Takosi sa gamborima (RSD 670) su jedna od 3 najukusnije stvari koje sam ikada jela u Beogradu i često mi se desi da, dok sedim na poslu, u kući, na sastanku, u parku maštam o njima i oživljavam njihov ukus u sećanju. Mekane tortiljice sa mnogo sveže salate, kiselih ljutih papričica i grilovanim gamborima, tek sa naznakama sosa koji podseća na majonez sa čilijem.
Uz ove paketiće ukusa smo poručili i jedan „muški biftek“ sa krompirićima i čimičuri zelenim sosom (RSD 1670), isečen na nekoliko režnjeva – preukusno meso, perfektno spremljeno da zapečati glad, kao i jedan komplet od 3 jagnjeća antikućo ražnjića (RSD 670), koje vam preporučujem isključivo ako volite neobične ukuse, jer su veoma začinjeni. Na žalost, mi smo ih dobili sasvim hladne, što ranije nije bio slučaj. Antikućo (anticucho) je meso spremljeno kao za gulaš, pa posluženo u formatu ražnjića, i u Torou možete probati na ovaj način spremljenu piletinu, junetinu i jagnjetinu. Čimičuri (chimichurri) je nekuvani sos za  grilovano meso od svežeg peršuna, belog luka i origana u ulju i belom vinskom sirćetu.

raznjici

Jagnjeći anticucho ražnjići Toro

Jedna boca negazirane ledene Rose i 2 koktela (koji su ovde ozbiljno jaki i time se kandiduju za najbolje u gradu, a koštaju uglavnom između RSD 450 i RSD 650) su ispratili obrok koji je trajao jedva sat vremena, pošto je disko atmosfera, ogromna gužva sastavljena od stranaca, pozera i veoma sređenih devojaka potpuno onemogućavala da se posle obroka opustimo i ćaskamo, pa smo izleteli napolje čim smo pobrisali tanjire.

U zaključku želim da vam preporučim da, ako volite ovaj tip kuhinje ili želite da probate nešto sasvim novo, dođete tokom popodneva (kada su napravljene naše fotografije empanada i takosa sa gamborima) – tada nema toliko gužve ni decibela – kako biste uživali u hrani, a izbegli guranje sa susednim stolovima, malo sporiju uslugu i kraće oštećenje sluha. Siesta je vreme za popodnevni odmor nakon ručka, tokom najtoplijeg dela dana i to i jeste najbolje vreme za posetu ovom restoranu. Veče ipak ostavite za koktele i pozeraj u sexy ambijentu pored reke.

*Napomena: kao što vidite, u ovom tekstu ne pominjem poslastice – prosto zato što ih veoma retko poručujem u Torou – ovo mesto nije moj izbor za slatkiše, iako su njihovi ćurosi (churros) vrlo popularni – meni su svi slatkiši u Torou vrlo neinspirativni (osim za Instagram, jer lepo izgledaju) i ne naročito dobro spremljeni. Nijedan se ne izdvaja kvalitetom i bilo bi dobro da se malo pozabave tom manjkavošću i angažuju dobrog poslastičara, koji bi ispratio ostatak izvrsne ponude.

Share Button

Jelena Ignjatić

Oblikovala nepce u dedinom vinogradu, pa na putovanjima. Skriboman, žongler, muza i avanturista. Oslobodilac lepih tajnih stvari.

Ocene

  • Hrana:
  • Ambijent:
  • Usluga:
  • Higijena:
  • Odnos cena-kvalitet:
  • Prosečna ocena:
    8.6

1 komentar

  • ndolinaj@gmail.com' nataša kaže:

    Apsolutno sam oduševljena što sam naišla na istovetno mišljenje povodom ovog restorana odlicnog enterijera, sjajnog mesta, savrseno spremljenog bifteka i nazalist – pozerske, novokomponovane ekipe koja ovde zaista dominira. To poslednje je uticalo na to da prestanem da posecujem ovaj lokal i da sa svog bloga povucem laskav tekst o prvobitnom utisku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *