Restoran Regal – Šta odlikuje Fine dining?

Možda najlepša uspomena iz detinjstva je porodičan ručak, kada smo svi na okupu, kada se iz dubine kredenca izvadi poseban escajg, opegla se već pomalo ofucan, ali ipak svečan stolnjak, i postave se i duboki i plitki tanjiri. Ovde ne pišem o obeležavanju slave ili rođendana, nego sasvim običan dan kada smo želeli da budemo svečani. U međuvremenu sam odrastao i želju za svečanošću počeo da ispunjavam u restoranima.

Upravo tu, toplu kućnu atmosferu, do skoro nisam mogao nigde da osetim. Od kako je Salon 5 koncept fine dining-a  prebacio u „kućne“ uslove  i drugi ugostitelji se polako odlučuju na sličan korak. Sam  fine dining podrazumeva podizanje gastronomskog iskustva na najviši nivo, od prezentacije, samog jela pa do usluge, a obzirom da ljudi više ne idu jedni drugima u goste, kao nekada, inventivni beogradski ugostitelji dosetili su se kako da spajajući ova dva koncepta povežu svečanost i kućnu atmosferu.

Takav slučaj je i sa restoranom Regal,  potpuno novim lokalom u strogom centru grada. Smešten je u stari salonski stan u starom jezgru grada, a primetili smo ga na društvenim mrežama, gde se hvalio kao fine dining  evropska kuhinja, pretežno francuska. Meni je to zvučalo kao mesto gde mogu nešto novo da probam, u sred radnog dana.

rps20160405_220340

Regal bar & restaurant – Restoran na spratu

 

I očigledno je jedino meni u celom gradu palo to na pamet – kada sam došao nije bilo nikoga u restoranu. U tom trenutku, 15h, prelep ranoaprilski dan, jedan od onih kakve samo Beograd može da ponudi, a prazan restoran. Nije to neki problem, mada niko zaista ne voli da sedi sam u restoranu. U prizemlju se nalazi bar, na mestu nekada kultnog kafića Gaudi i tu se može popiti piće, ali ono što je mene zanimalo se nalazilo na spratu. Lepo uređena unutrašnjost, ali postavka stolova praznjikava i razuđena. I na moju veliku žalost – bez stolnjaka i nadstolnjaka. Nema čak ni čačkalica, o karafind(g)li neću ni da razmišljam. Ne znam zašto je trend u gradu da stolovi budu što prazniji, ili pak prekriveni brošurama –  nije valjda sramota da se so, biber i čačkalice uključe u osnovnu postavku stola?

Kada se sve to ostavi po strani, jer ne utiče mnogo na moje raspoloženje, ambijent je bio baš lep. Sto pored širom otvorenih lažnih balkonskih vrata je bio lepo osvetljen dnevnom svetlošću.  Drveni parket je davao poseban osećaj topline, a visoki plafoni dozu snobizma. Da imam ovakav stan, moj trpezarijski sto bi bio na istom ovom mestu.

rps20160405_220815

Kuver i vino

Prvo podizanje raspoloženja je bio kuver. Na stranu što se ne naplaćuje, vrlo je obilan i ukusan. Dve vrste lepinjica i dve vrste namaza, kao odličan start uz čašu Cotes de Provence (RSD 350) rosea.

Želeo sam malo neobičniji ručak, pogotovo kada su predjela u pitanju. Ideja jela pod nazivom Carne Cruda sa citrusima (RSD 390) mi  je zvučala interesantno (carne cruda na italijanskom znači „živo meso“). Fino začinjen, sitno iseckan svež biftek sa citrusima mi je kao opis davao nadu da ću uživati. I prvi put sam se prevario. Podloga od kinoe i citrusnih sokova, pa svež biftek sa začinima koje nisam nikada ranije mešao, pa red pomorandže i još jedan red mesa. Jelo je bilo dobro pripremljeno, ali ovo nije kombinacija ukusa koje sam očekivao, i siguran sam da neću to ponovo poručivati. Mnogo preplitanja, po meni neharmoničnih ukusa. Ako ništa drugo, jelo je veoma fotogenično, što će se društvu sa Instagrama svideti.

rps20160405_220304

Carne crude

Drugo, konkretnije podizanje raspoloženja je usledilo zbog glavnog jela. Provansalski marinirani zapečeni teleći kotlet  (RSD 1090) sa bavarskim knedlama i grilovanim povrćem je bio odličan. Kotlet lepo zapečen i mekan od marinade, a prezle su dodale dozu hrskavosti. Karakteristika grilovanog povrća je da ga poslužuju u korpici od testa, za lepu promenu mi nije posluženo povrće po celom tanjiru. Bavarske knedle su zapravo knedle sa slaninom, pa je i to proširilo spektar ukusa kod ovog jela. Odlično.

rps20160405_220239

Provansalski marinirani zapečeni teleći kotlet

Desert je bio posebna priča. Treće podizanje raspoloženja. Čokoladni kolač sa korom od lešnika (RSD 280) je bio odličan, a Tart sa malinama i maskarponeom (RSD 340) ga je i nadmašio. Sve je bilo kako treba, ni previše slatko, ni previše voćno. Pravi kolači za lep beogradski dan.

rps20160405_220324

Divni deserti

 

Napisati krajnju ocenu ovog lokala je bilo sve samo ne jednostavno. Ambijent je odličan, ali fali neka vibracija – možda zbog toga što je prazan, ali to ću pripisati sredini dana koja nije baš za fine dining. Hrana je bila delom sjajna, a sa druge strane – jeo sam specijalitet koji sigurno više nikada neću poručiti.  Usluga je takođe bila dobra, ali moram da naglasim da su nedostatak stolnjaka i karafindla u osnovnoj postavci stola, za mene detalj koji diskvalifikuje restoran iz kategorije fine dining. Za običan restoran, ovo je sve na veoma visokom nivou, jer su zaista jela osmišljena kao haute cuisine, ali nisu prezentirana na način koji daje gostu zasluženu počast i osećaj svečanosti. Voleo bih da dođem opet za nekih pola godine da proverim u kom pravcu su krenuli. Rekao bih da se još uvek pronalaze na beogradskoj restoranskoj mapi, treba im dati podršku  jer imaju nešto novo da ponude.

Share Button

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.

Ocene

  • Hrana:
  • Ambijent:
  • Usluga:
  • Higijena:
  • Odnos cena-kvalitet:
  • Prosečna ocena:
    8.2

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *