Restoran Balkan Ekspres – Ručak kraj mirnog mutnog Dunava

Od svih meseci u godini, jun je verovatno najveseliji. Neko bi rekao da je čak i najpijaniji, ali mi ne podležemo proseku – mi uživamo u piću tokom cele godine. Konačno je lepo vreme, bliže se godišnji odmori, na svakom ćošku se otvaraju bašte i splavovi. I sva dešavanja u gradu podrazumevaju gužvu, mnogo vina i hranu od koje nije predviđeno da se najedeš, već da posluži kao podloga da se ne napiješ.

Da me ne razumete pogrešno, mi volimo beogradsku vibrantnu gužvu, ali razumljivo je da se posle nekoliko burnih dana uželite malo mira i konkretne hrane, a kada smo moja koleginica Aleksandra i ja u pitanju, to znači da idemo na mesto gde bismo mogli da pojedemo velike količine mesa.

rps20160622_234343

Ulaz u restoran pruža divan pogled

Izbor je pao na restoran Balkan Ekspres koji se nalazi u Zemunu, i to malo skrivenije od svima poznatih zemunskih trasa. Ovaj neobičan vagon, kako ga Zemunci zovu, postavljen je na šinama pre skoro 20 godina, i brzo se proslavio kao mesto gde se dobro jede. Pored neuobičajenog enterijera, lepa i mirna terasa sa pogledom na mutni Dunav kandiduje ovo mesto kao našu preporuku i odgovor na često postavljeno pitanje- gde na porodični, old school ručak leti? Pretpostavljam da bih verovatno odustao na pola puta da sam išao gradskim prevozom ili pešice, ali je bitno da kažemo da restoran ima sopstveni parking, što je, priznaćete, postalo u Beogradu faktor odlučivanja u izboru restorana.

Uz flašicu Corone (RSD 250) i pola litre Nikšićkog tamnog točenog piva (RSD 200) počelo je upoznavanje sa jelovnikom. Ovde se još jednom pokazalo da je ovo idealan restoran za porodični ručak jer ima za svakoga po nešto. U ponudi su predjela sa različitih meridijana, pizze i paste, ali i ˝ozbiljna˝ jela od mesa. Poseban plus kod nas restoran je dobio za ažuriranost manija na sajtu, koji smo prethodno posetili da bismo znali šta nas čeka. Majstorski izabrana selekcija tradicionalnih srpskih, ali i specijaliteta stranih kuhinja, bacila nas je na muke pri izboru, koje je konobar uspešno rešio. Uz njegovo odobravanje poručili smo Zapečeni ramstek sa grilovanim kozijim sirom (RSD 1180) za dragu koleginicu i Saltimboku od svinjskog mesa (RSD 945) za mene. Uz oba jela je kao prilog poslužen katalonski krompir, koji je Aleksandra, kao nekadašnja žiteljka Barselone, opisala kao pravi Patatas bravas.

Gajim velike simpatije prema restoranima u kojima kuver (RSD 130) po gramaži i raznovrsnosti uspe da zameni predjelo. Čik ako smete tada da pitate šta je to kuver na računu. Jedina zamerka, koja se već odomaćila u mojim recenzijama je odsustvo stolnjaka na stolovima, i ostaću uporan sve dok se papirni podmetači, ma koliko oni maštovito bili osmišljeni, ne izbace iz upotrebe. Biće to moja mala pobeda.

rps20160622_234221

Više nego solidan kuver

Jelo koje je Aleksandra poručila je bilo izvrsno, a to najbolje znam jer sam ja pojeo sigurno trećinu. Ramstek je izgledao malo drugačije nego u drugim restoranima, gde kuvari pokušavaju da ramstek liči na biftek. Ovde nije bio taj slučaj, veliki komad srednje pečenog mesa nije bio savršenog izgleda, ali se odlično slagao sa slatkoćom sotiranog crnog luka kojim je bio prekriven. Grilovani koziji sir i sušena paprika su upotpunili ovo jelo za prave ljubitelje malo jače hrane, i ˝umirili˝ kombinaciju.

rps20160622_234044

Poprečni presek ramsteka

Sa moje strane stola, našla se Saltimboka od svinjskog mesa. Iako se u originalnoj italijanskoj verziji ovo jelo pravi od teletine, ova izvedba je potpuno opravdala ime jela (saltimbocca u prevodu – skok u usta). Tri šnicle mekanog svinjskog filea, prekrivena njeguškom pršutom i sosom od belog vina, pavlake i žalfije su iz mog tanjira nestala nestvarnom brzinom. Moram ipak napomenuti da je od svih ukusa, ovde najdominantnija žalfija i treba biti spreman na to. Sama gorčina nije problem- lako se neutrališe crnim pivom. Porcija je obimna, ne dešava mi se često da ovako veliki tanjir bude pun hrane.

rps20160622_234159

Saltimboka od svinjskog filea

Kod deserta sam se vodio mojim ličnim pravilom: što jače i intezivnije bilo glavno jelo, kolač mora biti još jači. Izbor je bio logičan – Cheesecake sa nutelom (RSD 335). Sigurno nikada nisam jeo čizkejk koji je manje podsećao na izvornu varijantu ovog deserta: sa strane bi se ljudima možda učinilo da jedem neki sasvim običan čokoladni kolač. Ukus je bio baš kakav sam se nadao da će biti, čokoladna bomba, potpomognuta celim lešnicima koji su bili poređani preko kolača.

rps20160622_234700

Čokoladna bomba u vidu čizkejka sa nutelom

„Želeo bih da odem na neko mesto pored reke, da je mir i da ima dobre hrane, ali nemam vremena da odem van grada zbog poslovnih obaveza“, kada čujete ovu, nažalost među Beograđanima već učestalu konstataciju, nemojte da kažete da vam nisam rekao za restoran Balkan Ekspres. Sve je tu, samo morate malo bolje da pogledate.

Share Button

Nikola Radović

Gastronomsko sveznanje i leptir mašna. Hedonizam je rezultat znanja, poznavanje vina mu je stavka u biografiji, a poznavanje Beograda kao ponos i odgovornost.

Ocene

  • Hrana:
  • Ambijent:
  • Usluga:
  • Higijena:
  • Odnos cena-kvalitet:
  • Prosečna ocena:
    9.0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *