Prvi fast food u Beogradu

 

 

Nekada najpoznatija brza hrana bile su čuvene viršle iz crvenog kioska. U centru Beograda, a kao pandan girosu u Atini, fish & chips-u u Londonu, kobasicama u Pragu, piroškama u Moskvi i hot dogu u Njujorku, otvoren je kiosk u kome su se prodavale viršle i ljutkaste kobasice.

Viršle su se sve do kraja 80-ih prodavale u prepoznatljivim crvenim PKB kioscima na ulicama Beograda. Tu su se, na rešou sa dve ringle, kuvale viršle i kobasice u loncima od rostfraja. Sećate li se prodavačica u belom, jogurta u tetrapaku, malih ovalnih zemički i nezaboravnog ukusa senfa?

 

Share Button

Vanja Vidaković

Zaljubljenik u hranu i lepu reč. Voli da kaže da najbolji zalogaji često proističu iz kombinacije jednostavnosti i bezgranične ljubavi.

3 komentara

  • bg56322@yahoo.com' Bob Petrovich kaže:

    Vanja, pre tih groznih crvenih kioska napravljenih od istog materijala kao Trabant (slika i prilika fanki estetike 1970-tih), PKB je po gradu imao drvene kioske sa istim tim virslama i jos boljim kobasicama. Mislim ali nisam siguran da su se kiosci pojavili oko 1962, ja ih pamtim kao da su postojali oduvek. Odlazak u bioskop nije mogao da se zamisli bez dva para virsli u jednoj zemicki posle filma. Kasnije su neki od tih kioska bili zamenjeni metalnim kioscima.
    Pored virsli i kobasica, ukusu je doprinosio senf carobnog ukusa. Za senf sam nasao zamenu (nemacki senf u krigli), za virsle takodje ima zamene ali za kobasice nema zamene nigde na svetu ! Taj ukus me proganja, a verujem i svakog ko je u Beogradu proveo bar jedan dan i jeo ih na kiosku.

    Da neko pokrene proizvodnju tih kobasica, obogatio bi se.

  • vukzeljko@ikomline.net' Željko kaže:

    Tačno, crveni kiosci sa viršlama su bili poslednji, a ne prvi. Mada meni njihov oblik ni boja nije smetao. Viršle su bile iste kao i one u drvenim ili metalnim kioscima. Nije mi jasno zašto se danas viršle ne prodaju na kioscima? Verovatno nema brze zarade kao u pekarama.

  • ugostiteljstvo@sindikat-beograda.rs' Čuki kaže:

    Bilo je to srećno vreme za nas koji smo radili u OOUR-a „Kiosci“ koji je bio u sastavu PKB“Turist“-a.Pekara „Jezero“ na Adi Ciganliji je pravila 30.000 komada zemički dnevno za Kioske što tada nije bilo dovoljno pa je dodatna količina dolazila iz Obrenovca.PKB“Imes“ je imao posebnu liniju gde su se pravile i pakovale „koktel“ viršle i kobasice 80 gr. jedan par i koje nisu u početku mogle nigde da se kupe u slobodnoj prodaji.(Kasnije osamdesetih su se pojavile na Kalenić pijaci).
    Senf „slačica“ je nabavljan iz „Kulpina“-Novi sad a kasnije je na mala vrata ušla „Kolinska“.

    Nažalost početkom devedesetih dolazi vreme hamburgera i privatizacije pa polako jedan po jedan kiosk menja asortiman,“Imes“ i BIM “ Slavija“ se gase i praktično posle „92 godine nije bilo onih prepoznatljivih viršli i kobasica na Beogradskim ulicama.Tako nešto se nikad više neće ponoviti,nažalost.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *