Kod Kapetana – Bambijeva mama, dunavska sirena i krempita od Trnove Ružice

Kako leto zamiriše, tako mene zasvrbe nepca za morskim specijalitetima. Kada živite u gradu koji je od najbliže morske obale udaljen oko 500km, čak i ako uspete da nađete svežu ribu i morske specijalitete, nedostajaće vam pučina na horizontu, možda čak i neumorna kakofonija galebova. Moja omiljena lažna morska obala nalazi se na Zemunskom keju. Istina je da nikada ne idem u ovaj restoran tokom hladnih meseci, već samo kad procveta bašta. Onda sednemo moj najdraži prijatelj i ja, oboje okrenuti ka Dunavu i spremimo se na 3-4 sata uživancije. Dobijamo svoje vlažne ubruse i meni.
Zemunska rivaImamo svako svoju stranu u tom meniju. Svoju zovem poetično „Mala princeza sirena“ zato što sam ja princeza, a klopa je sva iz mora, a njegovu stranu menija zovem „Zli odvratni lovac ubica Bambijeve mame“ jer su tu nabrojani specijaliteti od divljači. Ovaj put sam izabrala prstace, koji se nude u crvenoj i beloj buzari. Meni je ta bela marinada kao sestra sijamska bliznakinja sa svim morskim stanovnicima i ne mogu da je odvojim ni od ostalih školjki, lignji, hobotnice, a vala ni od morskih riba. Pošto volim da verujem da naši tekstovi imaju i edukativnu ulogu, ukratko da objasnim da je buzara pozajmljenica iz starog mletačkog jezika, koja je označavala metalnu posudu ili kotlić u kome se spremala hrana na brodu, a danas služi da opiše marinadu u kojoj se spremaju plodovi mora. Buzara može biti bela i crvena, obe sadrže maslinovo ulje, crveni i beli luk, vino i peršun, s tim što se crvenoj dodaje paradajz pire.

Prstaci u beloj buzariDakle, prstaci u beloj buzari. Iako je ambijent sasvim skroman, ni po čemu fascinantan, ako očekujete da za kariranim stolovima i u neuglednim stolicama pojedete neki skromni alaski obrok, za malo novca, moram da vam kažem da ta misija nije moguća. Najbolji prstaci u gradu se služe u kotliću, u najsočnijoj marinadi, koju možete jesti bukvalno samo umačući u nju pufnasti hrskavi beli ili crni domaći hleb. Savršeno uslužno osoblje stare škole doneće vam i vezati platnenu portiklicu kojom se štitite od svog neobuzdanog apetita i oklopa školjki i doneti posudicu s limunom kako biste srećno i bezbrižno mljackali svoje školjke direktno prstima. I to zadovoljstvo košta RSD 2500. Tačno, nije cena za ručak svakog dana. Za ono kako mi to praktikujemo (nekoliko puta tokom leta) je okej. A posle toga mesec dana riblje paštete, što kaže pametan narod na tviteru. Ono što sam htela da kažem je – vredi.
Srneci gulasMoj partner bambijed se odlučio za srneći gulaš (RSD 1500), koji na tanjiru, sem  preukusnih komada srnećeg mesa u preukusnom saftu sadrži i kondimente koji se idealno kombinuju: njoke, pečene smokve i pomorandže, palentu i džem od šljiva. Iako ne jedem divljač, zbog moralnih blokada, priznajem da sam umočila malo hleba u saft, pa na to namazala malo džema i gricnula pola smokve i mogu vam reći da je i bez samog srnećeg mesa, ovo nešto fantastično!
Krempita sa sumskim vocemKako bismo vinski ispratili obe bajke, složili smo se po ko zna koji put da poručimo flašu vina koje nam je davno preporučeno baš u ovom restoranu – Stephanos iz vinarije Stemina u Trsteniku. Ovo je izuzetno suvo i brutalno crveno vino, koje oboje obožavamo i flaša nam je dovoljna za uz ručak ili večeru, poslasticu i još barem sat vremena prepričavanja avantura iz bliže i dalje istorije.
Naravno da sam pojela i desert, iako mi je tanak lakovani kaišić na haljini u kojoj sam diplomirala pre 8.5 godina postao prilično neprijatan modni detalj. Uvek ima mesta za desert! Poručila sam krempitu sa šumskim voćem (RSD 310): preukusan sosić, kremasta i sočna, vazdušasta i sa fino krckavom koricom, bez greške. Prelivena krvlju šumskih borovnica, kupina, malina i jagoda, prava Trnoružica da nastavi bajku.

Pita od borovniceDođite da se podsetite kako izgleda usluga kada su konobari gospoda – današnji raritet u Beogradu i iz prikrajka posmatrate Kapetana, kako zamišljeno šeta kejom, sa havanskim šeširom, cigarom i cvetom na reveru. Ako bude prohladno, kao što je nama bilo, ponudiće vam pokrivač, da možete da uživate u povetarcu sa dunavskog mora dokle god želite.

Share Button

Jelena Ignjatić

Oblikovala nepce u dedinom vinogradu, pa na putovanjima. Skriboman, žongler, muza i avanturista. Oslobodilac lepih tajnih stvari.

Ocene

  • Hrana:
  • Ambijent:
  • Usluga:
  • Higijena:
  • Odnos cena-kvalitet:
  • Prosečna ocena:
    8.8

2 komentara

  • ladyinslk@hotmail.com' Marija kaže:

    Poštovana Jelena,
    pratim Vaš blog i moram Vam priznati da je i interesantan i edukativan na čemu Vam čestitam i želim da tako i nastavite i da nam pružite još bezbroj literarnih užitaka.
    Ono što konkretno zameram u ovoj kritici restorana jesu Prstaci (lat. Lithophaga lithophaga) čiji je izlov zabranjen u sledećim zemljama: Italija, Slovenija, Hrvatska, Francuska, Grčka, Crna Gora, Albanija itd. Njihovm izlovom se uništava morska flora i fauna jer je potrebno razrušiti stene ne bi li se došlo do tih školjki. Uostalom, zaštićeni su takođe kao vrsta i zbog svog ukusnog mesa.
    Poenta ovog posta je da restorani kao i uživaoci u uvim školjkama doprinose širenju kriminalnih radnji koje su gore navedenim zemljama kažnjive. Kako biste se osećali da npr. jedete neku vrstu životanja ili biljaka koje su takođe zaštićene jer su pred istrebljenjem? Poenta je da zadržimo raznovrsnost flore i faune i verujem da ponekad možemo da se žrtvujemo tako što bismo se suzdržali od gastronomskih gurmanskih poriva koliko oni god ponuda izgledala primamljivo.
    Uostalom, morski plodovi i morska riba u gradu koji je oivičen rekama je, po meni, potpuno neprihvatljivo.
    Hvala na razumevanju i vremenu izdvojenom da pročitate ovaj komentar.

    • Jelena Ignjatić kaže:

      Draga Marija, hvala puno na lepim komentarima o našem sadržaju, vrlo smo polaskani.
      Što se tiče konkretnog problema na koji ste ukazali pažnju, zaista sam zahvalna. Na žalost, priznajem da nisam uopšte imala predstavu o ovom ozbiljnom problemu iako sam veliki ljubitelj morskih plodova i ribe, ali takođe i ljubitelj životinja i zaštite prirode. Potpuno ste u pravu i to je svakako informacija koja mi je sada zauvek urezana i preuzimam je kao sopstveni princip. Hvala još jednom. Lep pozdrav od cele ekipe!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *