Igra šefova – Kako je 7 veličanstvenih odigralo kulinarsku majstoricu

Onaj ko je imao priliku da upozna vrhunske šefove zna da ih, gotovo bez izuzetka, odlikuje jedna osobina: sujeta. Retko koji šef će priznati kolegi da je bolji ili da bar može da stane rame uz rame sa njim. Ipak, postoje oni koji žive i dišu svoj posao i uspevaju da usmere svoju strast na pravu stranu. Sedam baš takvih šefova, zaslužnih za uspeh nekih od najboljih restorana u regionu, okupilo se prošlog vikenda na inicijativu hotela Regent u tivatskom Porto Montenegru. Cilj je bio samo jedan: promocija Balkana kao gastro destinacije vredne pažnje.

Zaigravši Game of chefs, 7 veličanstvenih je pokazalo da u ovu igru ulaze samo ozbiljni igrači. Imajući priliku da budem u publici, ili bolje rečeno navijačima, sedela sam u iščekivanju na ivici stolice. Koji šef će povući najmudriji potez? Da li ova igra ima pobednika ili gledamo prijateljski meč? Ipak, oni su u sjajnoj atmosferi, oslobođenoj taštine, podelili svoje igralište – kuhinju hotela Regent. Pravila igre su bila jednostavna: svaki šef izabrao je jelo karakteristično za zemlju iz koje dolazi, ali i za svoj kuvarski stil. Tako smo imali priliku da uživamo u njihovoj interpretaciji regionalnih klasika u 7 sledova (gangova), uz sjajan odabir vina iz njihovih matičnih zemalja.

Na put po Balkanu poveo nas je domaćin, Željko Knezović, mlad, ali iskusan izvršni šef hotela Regent o čijim smo vam majstorijama već pisali. Jednu od svojih omiljenih namirnica, jaja, predstavio je na potpuno nov način u jelu Jaje upalo u more. Sporo kuvano jaje uz poširane mušlje, čuveni njeguški pršut i kozji sir, servirano sa hrskavom pilećom kožicom, bilo je sjajan nagoveštaj onoga što nas čeka te večeri.

Jaje upalo u more

Put nas je dalje odveo u Albaniju, gde nam je Oltion Veshi, šef restorana Koteci, spremio kombinaciju svojih signature jela. U gangu Od glave do repa imali smo prilike da probamo najbolje delove goveđeg repa i tartar bifteka, zanimljivo posluženog sa klicama. Najveće iznenađenje je bilo vino, E bardha e Beratit, vinarije Cobo iz Albanije. Složili smo se da se nikada nijedno vino nije ovako dobro slagalo uz jelo. Kako smo čuli, u pitanju je vinarija iz mesta iz kog dolazi šef, pa je izbor vina za njega imao i sentimentalnu vrednost.

Od glave do repa

Nastavili smo ka Bosni i Hercegovini, gde nas je dočekao Nihad Mameledžija, šef sada već kultnog sarajevskog restorana 4 sobe gospođe Safije. Svoju virtuoznost Nihad je dokazao spremivši pileću džigericu na potpuno spektakularan način: sa medom, ljutom paprikom, laticama specijalne jestive ruže, na bazi od palente. O pripremi Pileće džigerice na način gđe Safije čuli smo priče od hotelskog osoblja koje je bilo uposleno na sušenju latica, a samom šefu nije bilo teško da na dan večere ode u Trebinje po pravo kukuruzno brašno. Strast ne zna za granice, a osetili su je čak i oni koji inače nisu fanovi džigerice!

Pileće džigerice na način gđe Safije

Najbolje iz Slovenije doneo nam je Jure Tomić iz restorana Osterija Debeluh. Želeći da simbolično opiše kontraste svoje domovine i poveže kopno i more, izveo je jelo San Žak u šumi. Grilovani San Žak (poznat i kao školjka Jakobova kapica) na bazi od vrganja, sa mrvicama trube i prahom od maslinovog ulja, ostavio je snažan utisak na sve ljubitelje egzotičnih kombinacija.

San Žak u šumi

Kada smo se spustili ponovo do mora, Ante Udovičić, šef splitske Paradigme, iznenadio nas je potpuno funky izvedbom najboljeg sa Jadrana: lignji i brancina. Za pripremu Jadranskih lignji korišten je fermentisani beli luk koji je ˝odležao˝ 30 dana, a prezentaciji jela pomogla je emulzija od selena i krema od boba. Dozvolićete mi da budem nekorektna i kažem da je ovo bio moj favorit večeri, iako ni pod pretnjom smrću ne bih umela da kažem ko je bio najbolji. Mene jednostavno obaraju sa nogu ekscentrične interpertacije morskih đakonija, a od ove bi, sigurna sam, zabolela glava mnoge tradicionalne kuvare.

Jadranske lignje

Beogradsku gastro scenu gostima je dočarao uvek inovativni Filip Ćirić, šef dobro poznatog restorana Homa. Njegovo Najbolje od teletine je došlo kao ˝glavno jelo˝, spojivši mekani file teletine, komade mariniranog jezika, brizle, bordoleze sos, povrće a la minestrone i sveži komad crnog tartufa. Ako vam je voda na usta pošla od ovog opisa, potpuno ste u pravu. Kolega koji je sedeo sa mnom za stolom rekao je samo: ˝Mrak˝. Priču je savršeno upotpunio Kardaš Vinarije Aleksić. Filip je izašao iz kuhinje da vidi izraze na licima gostiju, a ja nisam mogla da mu ne pružim ruku za ovaj savršen završni potez.

Najbolje od teletine

Putovanje smo završili u prestonici Hrvatske, gde nas je ugostila Petra Jelenić, šef čuvene slastičarne Mak na Konac. Poznata po svojim nesvakidašnjim kombinacijama, Petra je kreirala pravi jesenji kolač, misterioznog naziva P3. Ova 3 sastojka na slovo P vam nikada ne bi palo na pamet da spojite, a posebno ne u kolaču. Gel od Paškanata, biskvit od maka (Poppy), kandirana muskatna tikva (Pumpkin), uz dodatak sorbea od Jivara čokolade i kreme od limuna, stvorili su neverovatnu simfoniju ukusa koja nas je ostavila bez daha. Maestralna tačka na i ovog putovanja po Balkanu!

P3

Ko je pobedio u ovoj igri? Ono što je sigurno jeste da ona nije bila za individualne igrače, već je pokazala pravi timski duh regiona. Protivničkog tima nije bilo. Igrali su kao jedan, uz želju da pokažu svoje bravure, kako saigračima, tako i publici. Zato i ne čudi što se za ovaj spektakl tražila ˝karta˝ više. Srce je definitivno bilo stavljeno na teren, a mi sa nestrpljenjem čekamo sledeću partiju ove regionalne igre.

Fotografije: Ukus Beograda, press.

Pratite Ukus Beograda na Viber Public Chat-u

Aleksandra Ivanović

Beogradsko dete koje je iskvarila Barselona. Uživa u digitalnom svetu, putovanjima i ukusnoj hrani. Životni moto: Eat well, travel often.